Da li je magla ili smog, znaćete po boji i mirisu

Zahvaljujući grupi stručnjaka iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koja je uspela veštačkim putem da rasteraju maglu, te 1984. godine, Zimske olimpijske igre u Sarajevu počele su na vreme.

„Mi smo imali i sreću da 6. i 7. februara, dakle, u ta dva-tri odlučujuća dana kad najveći broj učesnika i pratilaca Olimpijskih igara dolazi u Sarajevo, veliki broj širokotrupnih aviona i tako dalje. Mi smo bili svedoci tako guste magle, poznate kao ona 'sarajevska magla'. U gornjim delovima Sarajeva tih dana nije radio saobraćaj, niko nije mogao da veruje da će aerodrom biti osposobljen“, seća se Dragan Milošević fizikohemičar.

Magla nije samo nevolja na putevima, u avionskom prevozu može da izazove velike probleme.

„Odluku u datom trenutku kada su detektovani uslovi smanjene vidljivosti koji su prijavljeni pilotu od strane kontrole letenja, donosi pilot, da li će sleteti. Naravno, pilot mora biti sertifikovan za sletanje u uslovima smanjene vidljivosti, da sam vazduhoplov poseduje opremu i naravno, aerodrom na koji sleće“, objašnjava Miloš Sentov, šef smene Aerodroma „Nikola Tesla“.

Pacijentima koji boluju od plućnih i hroničnih bolesti stručnjaci savetuju da bez preke potrebe ne izlaze po maglovitom vremenu, a da ukoliko baš moraju, nose zaštitnu masku.

„Magla nije ista u seoskim i gradskim sredinama. U gradu kada se magla pomeša sa hemijskim jedinjenjima nastaje smog. Takva vrsta aerozagađenja svakako ne prija plućnim bolesnicima, pre svega, oni su jedan od faktora i rizika za nastanak opstruktivnih bolesti pluća i karcinom pluća“, napominje dr Mihailo Stjepanović, direktor pulmologije Kliničkog centra Srbije.

Meteorolozi kažu da se magla javlja kad su niske temperature i visoka vlažnost vazduha, zbog čega je karakteristična za noćne i jutarnje sate, tokom jeseni i zime. Ipak, u Beogradu godišnje nema mnogo maglovitih dana. Uglavnom je reč o smogu.

„Glavna razlika je u boji, zato što je prava magla potpuno bela, snežno bela i onda kada kroz nju prolazi sunce onda je skoro zaslepljujuće bela. Dok u slučaju smoga uvek postoji boja, neka žućkasta, zelenkasta boja, zato što je smog u stvari, takođe kondenzovana voda. Vrlo male kapi kondenzovane vode u kojima je rastvoreno zagađenje. I druga važna razlika je miris. Zato što magla ne bi trebalo da ima miris, jer je od čiste vode“, ističe prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog.

U Beogradu je jutros bilo magle, a kvalitet vazduha ocenjen je kao prihvatljiv, što znači da negativne efekte po zdravlje mogu osetiti deca, stari i osobe sa oboljenjima srca i pluća.