Вајбер-групе као мач са две оштрице: Колико и када је заиста – доста

У родитељским вајбер-групама преплићу се потреба за контролом, жеља за хармонијом, накупљене фрустрације. Док једни траже подршку, други траже простор да се посвађају и на тај начин ослободе стреса.

Психолошкиња и психотерапеуткиња Нада Марјановић направила је истраживање о родитељским вајбер-групама и приметила да се издвајају следећи типови личности: Организатори, који преузимају лидерске улоге, представљање у Савету родитеља, предлажу прикупљање новца за 8. март. Њихова улога је социјално пожељна, али понекад и мотивисана потребом за контролом или осећајем важности.

Затим, ту су Иницијатори конфликта, вечито незадовољни, који користе групу за испољавање фрустрације или за пројекцију личних проблема.

Медијатори су миротворци, који преузимају улогу да стабилизују ситуацију, они теже хармонији и избегавању конфликта.

Највише је Посматрача. Они пасивно прате комуникацију, сакупљају информације, али ретко активно учествују. Њихова пасивност може индиректно да допринесе развоју конфликта јер не пружају колективни глас разума.

Психолошкиња Ивана Орлицки, која је и директор основне школе „Светозар Марковић“, поделила је са гледаоцима РТС-а искуства са вајбер-групама и рекла да су такве групе „згодан и лак начин да се пренесу поруке, али и да су и мач са две оштрице“.

„Често се дешава да су презасићене и да не служе само за пренос информација, већ да се ту развијају дискусије, конфликти, и све оно што се дешава и у комуникацији уживо“, рекла је Орлицки.

Додаје да је потребно успоставити и поштовати правила понашања, или вајбер-групе постају врста арене. Када настану конфликти, некада, према њеном искуству, проблеми се морају уживо решавати.

„Ту су мање кочнице и некако, људи се лакше изразе кроз групе, и онда дође и до неконструктивне комуникације“, истиче гошћа Хронике.

Некада се комуникација пренесе на ноћне сате или ране јутарње сате, па је важно да – онај ко креира групу, креира и правила понашања у њој.

Уместо некада родитељских састанака, данас су договори могући и преко онлајн група и та врста могућности брзог договора је предност, али и место на којем је могуће распламсавање конфликта.

Ипак, вајбер-групе корисне су у хитним и непредвиђеним ситуацијама, али могу бити погодне и за неспоразуме.

Тај конфликт, родитељи некада могу пренети и на децу и тако утицати на њихово понашање.

„О неким стварима је и даље боље разговарати уживо, и једино је тако исправно. Ако су сад то неке личне ствари и постављате их на групе, неке информације о детету, то може да направи проблем у школи“, закључила је Орлицки, уз савет да се вајбер-групе користе уз јасно утврђена правила.