Откривена најчистија звезда до сада виђена, вероватни „потомак“ првих звезда у космосу

Све познате звезде покреће нуклеарна фузија, процес у којем се атоми лакших елемената под огромним притиском спајају у теже елементе, ослобађајући при томе велику количину енергије.

Најчешћи пример је спајање водоника, најзаступљенијег елемента у звездама, у хелијум, други најзаступљенији елемент. Али у самим језгрима звезда могу се наћи и други спојени елементи, укључујући угљеник, кисеоник и гвожђе – при чему је гвожђе најзаступљенији метал у звездама. Тежи метали попут злата, бакра и уранијума настају када умируће звезде експлодирају у суперновама и могу се такође наћи у већини звезда.

Међутим, нису све звезде једнаке. Неке имају много већи удео тешких елемената, односно вишу металичност, од других. Ово углавном зависи од тога који су материјали остали иза експлодираних звезда у њиховом делу свемира. Звезде са врло ниском металичношћу, често називане „чистим“ (или „првобитним“), веома су тражене међу астрономима јер су најсличније првим звездама у свемиру, које никада нису директно посматране.

У новој студији, истраживачи су открили нову звезду под називом J0715-7334, која има најнижу металичност од свих до сада познатих звезда и то за значајну разлику.

Новооткривена звезда, црвени џин приближно 30 пута масивнији од Сунца, скоро је два пута „чистија“ од претходног рекордера по ниској металичности и има више од 10 пута мање метала од најсиромашније звезде у гвожђу која је до сада откривена, показују први спектрографи њене светлости. Сада држи оба ова рекорда, наводе истраживачи.

Процењује се да је J0715-7334 удаљена око 85.000 светлосних година од Земље, мада тачна дистанца може тешко да се одреди. То је смешта унутар Млечног пута, али угаони момент звезде указује да је пореклом из Великог Магелановог облака – патуљасте галаксије са око 30 милијарди звезда, која орбитира око Млечног пута – пре него што је „пала“ у нашу галаксију.

Оно што чини J0715-7334 посебно занимљивом јесте и ниска концентрација угљеника. Већина других звезда сиромашних гвожђем има релативно висок удео угљеника, што подиже њихову укупну металичност. (Због тога претходна звезда са најмање гвожђа није држала и рекорд за најнижу металичност, јер се угљеник рачуна у металичност иако није метал.)

Ова изузетно ниска металичност указује да је J0715-7334 директни потомак звезде прве генерације, настале из првобитних облака водоника који су остали након Великог праска. То астрономима пружа ретку прилику да завире у саме почетке еволуције звезда.

Откриће би такође могло помоћи научницима да схвате како звезде са тако мало метала уопште могу да настану, што би по тренутним теоријама требало да буде немогуће.

J0715-7334 је тек друга позната звезда чија металичност пада испод онога што астрономи називају „прагом хлађења фине структуре“. Тај праг одређује минималну количину тешких елемената потребних да облаци ужареног гаса довољно охладе да би се звезде могле формирати, јер ти елементи ослобађају више енергије, што заузврат хлади околину.

Истраживачи сматрају да су звезде попут J0715-7334 ипак успеле да се формирају захваљујући космичкој прашини – ситним фрагментима мртвих звезда и планета – која можда обезбеђује додатно хлађење гасу.