На апаратима и на инфузији – где је наша рециклажна индустрија

Једна од тема овогодишњег сајма екологијеје и циркуларна економија. А где смо када је у питању циркуларна економија најбоље говори податак да се рециклира мање од 10 одсто укупног отпада. У припреми је измена Закона о управљању отоадом, а шта доносе те измене.

„Ово је генерално поспремање закона из 2009. године и ово је једна велика инвестициона шанса да се у расту економије, у расту конзумеризма изврше регуларне промене, а то су два нова тока отпада, отпад од хране и отпад од текстила, који је инвазивни отпад, он је генерално постао роба на зеленим пијацама, на улици и као такав постаје велика претња за здравље и безбедност грађана. Он би могао да буде урађен тако да нема више одлагања тог отпада на депоније, његовог паљења, до свих проблема који настају са хаварисањем ваздуха", рекао је Синиша Митровић из ПКЦ.

Наводи да ће отпад од хране који такође заузима велик проценат у морфологији отпада одлазити за потребе енергетске употребе, практично, производиће се биогасна постројења са добијањем енергије.

"Ово су генерално велике шансе за инвестиције. У овом тренутку, драматичнији је податак да ми свега испод једног процента материјала поново употребљамо и враћамо.

И то је велики проблем да Србија годишње губи преко 100 милиона евра рециклабилних сировина и ово је велика шанса да направимо тај квантни скок и да решимо питања будућности да се заустави процес депонија, да идемо на процес енергетске употребе отпада, да идемо на процес примарне селекције, да идемо на употребу грађевинских материјала“, навео је Митровић.

А да ли су наша комунална предузећа и да ли су наши грађани смрени да учествују у том одвајању и текстилног отпада и отпада од хране?

„Грађани су највећи савезник ових процеса, али док год имамо игроказе који се тичу или подземних контејнера или неких других креатура, Србији су потребна два процеса, мокра и сува фракција. Два контејнера, две канте, то је подршка, грађани за то имају награду и ми са тим добијамо рециклабили материјал.

Страшно је да је наша рециклажна индустрија сада на апаратима, она је на инфузији, она у овом тренутку увози одређене врсте амбалаже и пластичне фолије да би могла да ради можда још неки месец. Ми смо у овом тренутку у прилично лошој ситуацији када је у питању стање рециклажне индустрије у Републици Србије.

Шта је са грађевинским отпадом? Да ли је то регулисано?

„Апсолутно. После доношења уредбе о грађевинском отпаду кренуо је процес израде планова, кренуо је процес одлагања грађевинског отпада кренуо је процес поновне употребе. Оно што је најважније у овом процесу у 2026. години, је да свака локална самоуправа мора имати рециклажни центар грађанског отпада, у јавном, приватном или јавноприватном партнерству. Потребно је да имамо за то одређену опрему и то јесте инвестициони циклус, јер се читав тај материјал може поново употребити у пресипање сеоских путева и неких путева макадамских, да не говоримо о другим сеоским путевима“

Један од највећих проблема када је у питању отпад је амбалажни отпад, кога имамо све више и више. Више од 10 година говори се о увођењу депозитног система, односно плаћања неке врсте накнаде у продавницама како би се грађани стимулисали да враћају амбалажни отпад. Надамо се да ће и депозитни систем бити уведен и код нас, као што је и у већини европских земаља.