Kako miriše vaša omiljena knjiga?

Knjiga je neodvojivi deo naše prošlosti, a knjigoljupci žilava kategorija koja opstaje. Evo kako savremeno tržište pokušava da pomiri tehnološki razvoj sa našom neprolaznom odanošću štampanoj knjizi.

Miris podruma sa knjigama

Studio „Frostbird" napravio je kolekciju mirišljavih sveća „Za ljubitelje knjiga". Sveće nazvane: „Stare knjige", „Čitanje u kišno popodne", „Podrum sa knjigama", „Čitanje u kafeu", „Oksfordska biblioteka" sadrže, kako tvrdi proizvođač, miris štampe, prašine, papira sa notom vanile. Drugi proizvođač napravio je parfimisanu sveću „Šerlokova istraga" sa mirisom kožne fotelje i nagorelog drveta (u kaminu).

Kupci različito reaguju na ovaj, ne baš jeftini proizvod koji košta 18 dolara. „Sada mogu da čitam sa ajpoda, ali i da osetim miris stare, dobre knjige", piše jedan čitalac.

Drugi su pak razočarani svećama i tvrde da osim mirisa vanile ili limuna ništa drugo nisu ni osetili. Mirisna nota vanile nije slučajna. Ovaj lepi začin spada u mirise sa izuzetnom asocijativnom snagom. Šipka vanile ljude vraća u detinjstvo, majčinu ili bakinu kuhinju u kojoj se pekao kolač. Pa, i knjiga postaje deo nostalgije.

Knjiga koja evoluira i prilagođava se

Bostonska firma za dizajn informacija („Fathom") ponudila je čitaocima sasvim osobeno izdanje knjige „O poreklu vrsta" Čarlsa Darvina. Prvo izdanje čuvene knjige objavljeno je 1859. u viktorijanskoj Engleskoj i odmah je rasprodato. Međutim, tokom sledećih četrnaest godina, Darvin je u svako novo izdanje unosio izmene, dopune, menjao je formulacije i nastojao da svoju teoriju evolucije što više približi publici.

Tek u petom izdanju pojavljuje se prirodna selekcija, izraz koji se odnosi na „opstanak najprilagođenijih". Ovaj izraz prvi je upotrebio filozof Herbert Spenser u svojoj knjizi „Principi biologije", koja je inspirisana prvim izdanjima Darvinove knjige.

Za naučnike koji bi želeli da prate proces nastajanja i razvijanja Darvinove teorije evolucije, bostonska firma je kreirala originalnu interaktivnu verziju sa istraživačkim i nastavnim alatima. Darvinovi termini, izrazi koji su „evoluirali" tokom šest izdanja, pred korisnikovim očima menjaju boju.

Svako izdanje ima svoju boju, pa se na taj način, prate mikropromene u Darvinovoj teoriji. To je, dakle, svojevrsno kritičko izdanje Darvinove knjige. Štampana verzija posebno se naručuje i unikatna je i jedinstvena za svakog čitaoca.

Čekaj dok ti ispričam priču...

Četrnaest narandžasto-crnih automata rasuto je širom francuskog grada Grenobla, i to na mestima na kojima ljudi čekaju: u opštini, lekarskim ordinacijama, na železničkoj stanici... Umesto žvakaćim gumama i grickalicama, ti vedri automati snabdevaju prolaznike kratkim pričama, odštampanim na papiru 8 x 60 cm koji podseća na račun iz prehrambenih radnji. Korisnici biraju dužinu priče, u trajanju od jednog, tri ili pet minuta. Poput kineskih kolačića sreće, ne znate šta će da vam zapadne.

O pretvaranju jalovog čekanja u parčence književnosti pisalo se na Internet portalu RTS-a još 2016. Danas se automati s kratkim pričama nalaze i u Monpeljeu, Bordou, Klermon Feranu, Tuluzu, ali i širom Evrope i SAD. Čuveni reditelj Fransis Ford Kopola važi za velikog ljubitelja kratke priče, pa se automat s pričama nalazi i u San Francisku, u kafeu „Zoetrop" (prema nazivu filmskog studija koji su 1969. osnovali Kopola i Džordž Lukas).

Projekat vodi francuska izdavačka kuća „Šort edišn" koja objavljuje „sve što se pročita za manje od dvadeset minuta". Među autorima priča iz automata nalaze se i velikani kao Alis Manro ili Fleneri O᾿Konor, ali i mladi pisci. Žiri te izdavačke kuće bira priče iz celog sveta. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Parizu predstavljen je još jedan automat, u ljubičasto-crnoj boji koji će sigurno obradovati ljubitelje stripa, ali i crtače stripa iz sveta.

Sva čula

S raznim varijacijama izdavači se prilagođavaju vremenu, potrebama, pa i osećanjima savremenog čitaoca. Štampana knjiga ima svoj miris, kao i taktilnu vrednost koja se ne može preneti putem ekrana. Baš kao i mala deca koja otkrivajući svet, moraju svaki predmet da dodirnu, i mi nosimo tu potrebu, a učenje svim čulima je najuspešnije. „Ovo sam čekao mesecima", reče moj kolega grleći srpsko izdanje Murakamijeve knjige, tek izašle iz štamparije. Sumnjam da bi ikada zagrlio monitor...