Baza podataka pomaže u borbi protiv tumora: Indeks Beograd

Gigantocelularni tumor čini oko 4-5% svih primarnih tumora kosti. Najčešće zahvata gornji kraj bedrene kosti, gornji kraj golenične kosti, nadlaktičnu kost, donji deo palčane kosti. U većini slučajeva ponaša se kao dobroćudni tumor, iako je lokalno veoma agresivan. U manjem broju slučajeva može biti i vrlo zloćudan. Ponekad se događa da dobroćudni oblik tumora pređe u izrazito zloćudan (5–10% slučajeva). S druge strane, može da metastazira na pluća ili neki drugi organ (što je znak zloćudnosti) i da svejedno ne utiče na dužinu života.

O procesu i rezultatima istraživanja gigantocelularnog tumora kostiju za emisiju „Sve boje života" govori dr sc. med. Nenad Lujić, onko-ortoped Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica".

Vaša doktorska teza je jednim delom zasnovana i na analizi 164 od 217 registrovanih uzoraka tkiva gigantocelularnog tumora. U pitanju je specifičan tumor kostiju?

- Gigantocelularni tumor kostiju je specifičan jer i dan-danas predstavlja nepoznanicu, kako u morfološkom tako i u patohistološkom smislu. Patohistologija se više ne bavi proučavanjem ćelija na nekom uzorku koji se prati pod mikroskopom, već se ide mnogo dublje, ozbiljnije i preciznije u analizu molekularnih struktura. Govorimo o mestima na ćelijskoj membrani, jedrima, koji u stvari određuju ponašanje ćelije, njen razvoj i njeno razmnožavanje.

Da li to znači da deo tih tumora može biti genetski uslovljen, odnosno da sama genetika može da signalizira mogućnost da se oni pojave?

- To je već sasvim izvesno, i to je naša budućnost. U svetu se već dvadeset pet godina proučavaju personalne terapije, hemioterapija se vrlo brzo neće svoditi na citostatike, već na ciljane terapije remodalacije genetske poruke. U putu koji ćelija prolazi u rastu i razmnožavanju verovatno će se raditi prekidi, odnosno korekcije i ona će se usmeravati u drugom pravcu.

Vaše istraživanje zasnovano je na postojećoj bazi podataka. Otkada ona postoji?

- To jeste zanimljivo, iskoristili smo jednu od najkvalitetnijih patohistoloških baza tkiva koja postoji na Institutu za patohistologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Bio je to prvi ozbiljniji eksperiment na nečemu što imamo, a opredelili smo se za gigantocelularni tumor kostiju jer je zaista nepoznanica. Do 2002. godine proglašavan je čas malignim čas benignim tumorom, što u stvari znači da je tumačen kao zloćudni tumor jer su s vremena na vreme konstatovani pacijenti sa metastazama na plućima. Međutim, neobično je što to nisu bile maligne metastaze i nisu imale ponašanje zloćudnog tumora. Dakle, pojavile su se metastaze benignog tumora.

Šta to znači sa stanovišta pacijenta?

- Najpre se pacijentu dijagnostikuje gigantocelularni tumor kostiju, koji je redak, ali može da se prelije na neke druge entitete muskuloskeletne patologije, odnosno tumora kostiju i mišića. Kada se dijagnostikuje, naše istraživanje se primeni na konkretan uzorak i mi možemo da kažemo kako će se taj tumor u budućnosti ponašati - da li će biti agresivan, manje agresivan ili uopšte neće biti agresivan, ali će imati veoma visok potencijal za recidiv, odnosno ponovno javljanje (ili će taj potencijal biti minimalan, u stvari nikakav). I tada ćemo biti u prilici da kažemo - od ovoga nema leka, onako kako ga mi doživljavamo. Bićemo u stanju da primenimo radikalniju hiruršku intervenciju (iseče se deo kosti i zameni endoprotezom ili, na primer, transplantatom kosti) i da predupredimo mnoge komplikacije koje dalje operativni zahvati nose. Svaka operacija je rizik za sebe, i ishod može biti fatalan. Mi ne znamo kako će organizam reagovati na operacije, tu je rizik, tako da ako pacijent ne mora da prolazi kroz više takvih zahvata - doprinosimo njegovom boljem zdravlju.

Da li će ova baza podataka koju ste nazvali „Indeks Beograd" moći da se primeni i na ostale vrste tumora ili samo na gigantocelularni tumor kostiju?

- Indeks Beograd je u stvari algoritam tumačenja jedne tabele koja je posledica doktorske disertacije. Tumačenje tabele na kome sada radimo omogućiće nam da formiramo „Indeks Beograd". Postoje preporuke da se tako nazove, ali da bismo usvojili taj naziv moramo sačekati potvrdu iz inostranstva, iz najvećeg onkološkog centra na svetu.