Физичари у ЦЕРН-у досањали сан алхемичара и претворили олово у злато

Трансмутација, односно претварање једног хемијског елемента у други, одувек је привлачила пажњу учених људи, од филозофа до алхемичара. Довољно је само замислити како би било лепо од јефтиног олова ког има у изобиљу добити драгоцено злато.

Извлачећи инспирацију од филозофских ставова Аристотела, алхемичари су веровали да су сличне густине два елемента знаци да је олово „болесно“ и може да буде излечено или рафинисано кроз трансмутацију у драгоцено злато.

Ипак, разлика у броју протона ова два елемента – 82 код олова у односу на 79 код злата – учинила је овакав задатак немогућим. Барем што се хемијских поступака тиче.

Физичари у Великом хадронском сударачу, међутим, успели су овом подвигу усмеравајући снопове олова један ка другом, при брзини готово једнакој брзини светлости.

Док путују, уместо да се директно сударе, јони се повремено окрзну. Када се то догоди, интензивно електромагнетно поље око јона ствара енергетски пулс који изазива да надолазеће језгро олова одбаци три протона – постајући злато.

Стручњаци који раде на детектору ALICE у оквиру Великог хадронског сударача издвојили су ове случајеве трансмутације који су се десили током сударања честица.

У анализи 7. маја у Physical Review Journals, тим је израчунао да су између 2015. и 2018. године судари у Великом хадронском сударачу створили 86 милијарди атома злата – око 29-то билионити део грама.

Највећи део новоформираних нестабилних атома злата трајао би око једног микросекунда пре него што би ударио у зидове експерименталног апарата или се распао у друге стабилније честице.

„Импресивно је видети да наши детектори могу да издрже чеоне сударе који производе хиљаде честица и да истовремено буду довољно осетљиви и примете сударе где је само неколико честица произведено. То нам омогућава да проучимо ретке процесе електромагнетне нуклеарне трансмутације“, истиче Марко ван Лиувен, портпарол експеримента ALICE.