U Ambasadi Republike Srbije u Rimu veče posvećeno Milošu Crnjanskom
Ambasada Republike Srbije u Rimu održala je veče posvećeno Milošu Crnjanskom, jednom od najznačajnijih srpskih i evropskih književnika prošlog veka.
U prostorijama Ambasade Republike Srbije okupili su se književnici, diplomate i ljubitelji kulture kako bi odali počast Milošu Crnjanskom. Pesnik, romanopisac, esejista i diplomata, Crnjanski je kroz život prošao kroz ključna poglavlja evropske istorije, od Prvog svetskog rata i emigracije u London, do povratka u Beograd šezdesetih godina.
Njegova veza sa Italijom bila je duboka: tokom rata borio se na italijanskom frontu, a posle rata upravo je Italija postala prostor njegovog duhovnog i umetničkog preporoda.
Posebno Rim, gde je od 1938. do 1941. radio kao ataše za štampu ambasade Kraljevine Jugoslavije, ostavio je snažan trag u njegovom delu i postao simbol lepote, sećanja i unutrašnjeg traganja.
„Veče posvećeno Milošu Crnjanskom, u Ambasadi Srbije u Rimu, bilo je, najkraće rečeno, maestralno. Nije bitno to što je ovaj veliki pisac i sam radio u ovoj ambasadi, mnogo godina je proveo služeći u našoj diplomatiji, i to na najtežem terenu, na terenu informativne diplomatije.
Pritom je on pisac. I mi smo preko njega otkrili kako svet funkcioniše. Kada on piše iz Berlina, iz naše ambasade, vi vidite da je ono što je pisao 1937. godine mnogo dublje i dalekosežnije od izveštaja koje su tada slali ambasadori.Tako je bilo i u Rimu, i na drugim mestima, ali Rim je veoma specifičan kada je reč o Milošu Crnjanskom“, rekao je Nenad Šaponja, pisac i direktor kulturnog centra "Miloš Crnjanski".
Iskustva iz rimskog perioda Crnjanski je pretočio u dela Kod Hiperborejaca i Embahade, u kojima Rim opisuje kao grad svetlosti i slutnje nadolazećeg rata. Tokom večeri čitani su odlomci posvećeni Rimu, gradu koji je smatrao simbolom evropske kulture i duhovnosti, a publika je imala priliku da se bliže upozna sa njegovim delom i kroz izložbu Olge Krasić Marjanović.
„Izložba obuhvata samo jedan segment tako obimnog i značajnog dela Miloša Crnjanskog, a to su rimski dani.Ali ovo otkriće Hiperborejaca i Ljubavi u Toskani, veoma mi je žao što nije prevedeno na italijanski. Zašto je to važno? Važno je zato što niko od naših pisaca, uključujući i velikog pesnika Milana Rakić, nije sa toliko topline i erudicije pričao i o rimskim carevima, i o visokom rimskom društvu, i o rimskoj umetnosti. On lako prolazi kroz sve te teme, ali sa takvim šarmom A vi znate da iza toga stoji ogromno znanje, veliko obrazovanje i velika ljubav“, rekla je Olga Krasić Marjanović, autorka izložbe o Crnjanskom.
Veče u Rimu u punoj sali ambasade Republike Srbije još jednom je pokazalo koliko je stvaralaštvo Miloša Crnjanskog, jednom od najvećih pisaca srpske i evropske književnosti dvadesetog veka, i danas važno kao most između srpske i italijanske kulture, ali i kao svedočanstvo o evropskoj istoriji, identitetu i književnosti.
