Кључ среће није у новцу или ужитку: Наука има неочекиван одговор

Када су научници са Харварда 1938. године започели амбициозан пројекат праћења живота 268 студената, надали су се да ће открити тајне здравог и срећног живота. Међу првим учесницима били су и будући председник Џон Ф. Кенеди и чувени уредник "Вашингтон Поста" Бен Бредли. Студија се касније проширила и на 456 дечака из сиромашних делова Бостона, а данас обухвата више од две хиљаде људи, укључујући потомке првобитних учесника.

Након више од 85 година прикупљања података, од медицинских картона до детаљних упитника и интервјуа, један закључак се издвојио као непобитан. "Изненађујуће откриће је да наши односи и то колико смо срећни у њима имају снажан утицај на наше здравље", објаснио је Роберт Волдингер, професор психијатрије на Харварду и четврти директор ове најдуже научне студије о срећи.

Показало се да су блиски и квалитетни односи бољи предиктори дугог и срећног живота од друштвене класе, коефицијента интелигенције, па чак и гена. Подаци су открили да је ниво задовољства везама у 50. години био бољи показатељ физичког здравља у 80. години него ниво холестерола.

Срећни бракови су деловали као заштита од менталног пропадања, па су тако парови у осмој деценији живота, који су били задовољни својим односом, пријављивали да им расположење не опада чак ни у данима када осећају јачи физички бол. С друге стране, они у несрећним везама осећали су и појачан емотивни и физички бол. Волдингер истиче да усамљеност може бити смртоносна, упоређујући њен утицај са пушењем или алкохолизмом.

"Социјални фитнес" се вежба

Баш као што је телу потребна вежба, тако су и нашим друштвеним везама потребни свестан труд и рад. Волдингер уводи појам "социјалног фитнеса", који подразумева способност да проценимо своје односе и активно радимо на њима. То значи постављање питања: Које везе ми дају енергију? Кога ценим и како могу ту особу више укључити у свој живот? Желим ли да створим нове контакте? Чак и блиски пријатељи могу полако нестати са листе приоритета ако их свесно не негујемо. Најбољи начин за побољшање "социјалног фитнеса" јесте да се време за односе унесе у недељни распоред, баш као одлазак у теретану или пословни састанак.

Волдингер и његов коаутор, уједно и пријатељ, разговарају телефоном сваког петка у подне. "То је постало аутоматски. Причамо о послу, али и о деци, о личним проблемима, о свему. Тај позив је огроман фактор у одржавању наше блискости", нагласио је Волдингер.

Осећај контроле као кључни састојак

Поред снажних веза, новија истраживања указују на још један кључни елемент среће - аутономију. Студија објављена у часописуThe Journal of Positive Psychology прави разлику између хедонистичког погледа на живот, који срећу види као потрагу за задовољством, и еудаимонијског приступа, који је дефинише кроз смисао и сврсисходне активности.

Истраживачи са Универзитета у Торонту анкетирали су више од 1.200 одраслих и открили да, иако су повезаност са другима и осећај компетентности важни, аутономија је једина психолошка потреба која доприноси задовољству животом независно од тренутних позитивних осећања.

Другим речима, људи не процењују свој живот само на основу питања "Како се осећам?", већ и кроз питање "Да ли је ово мој живот?". Осећај да смо сами донели одлуке, чак и оне тешке које не доносе тренутно задовољство, пресудно утиче на дугорочни осећај испуњености.

Иако се често каже да новац не може купити срећу, истраживања о улози богатства показују сложенију слику. Док финансијска стабилност свакако доприноси благостању, њен утицај слаби након што се достигне одређени ниво прихода који покрива основне потребе. Студије спроведене у малим, руралним заједницама које имају мало или нимало контакта са новцем показале су изненађујуће висок ниво задовољства животом.

Ово сугерише да фактори попут блискости са природом, јаке међузависности унутар заједнице и одсуства друштвених поређења могу бити моћнији извори среће од материјалног богатства.

На крају, квалитетан живот се не своди на сабирање тренутака ужитка, већ на изградњу темеља који чине чврсте везе са другима и осећај да управљамо сопственим путем. Као што каже Волдингер, односи не гарантују срећу сваког дана, али "граде темељ благостања, сигурносну мрежу и осећај да у животу имамо људе на које можемо да рачунамо када нам затребају".