Zašto ceo Rim priča o izložbi „Vreme futurizma“
Otvorena je velika, multidisciplinarna izložba „Vreme futurizma“, sa preko 600 eksponata, u rimskoj Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti. Mada fokusirana na avangardizam pokreta, odnos između umetnosti i tehnologije, postavka je izazvala brojne polemike, koje ističu da je na sceni zloupotreba umetnosti u službi tihog revizionizma mračnog perioda fašizma.
Futuristički pokret nastao je u Italiji 1909. godine kada je pesnik Filipo Marineti manifestom pozvao umetnike da odbace sterilne vrednosti prošlosti i posvete se budućnosti slaveći brzinu, tehnologiju, urbani razvoj. Ideju trijumfa čoveka nad prirodom prigrlili su mladi italijanski umetnici.
Umberto Bočoni, glavni teoretičar pokreta, potencirao je dekompoziciju ljudskog tela i objekta kao simbole snage. Đakomo Bala opredelio se za dinamično ekspresivne kompozicije kao omaž protoku vremena. Remek-delo Ulična svetlost, slikarski je esej o svetlosti i njenom uticaju na boje.
Đino Severini, uvek otvoren za eksperimentisanje i različite stilove, uspeo je da tonalitetom boja sintetizuje statičnost kubizma i dinamičnost futurizma.
„Futuristi su snažno verovali u mogućnosti i potrebu promene sveta. Njihovo nasleđe je pouka da je neophodno da verujemo u snagu utopije. Mi danas ne verujemo ni u šta, kao da živimo u jednom svetu bez magije. Stalno se osećamo kao pasivne žrtve promena“, ističe kustos izložbe, Gabrijele Simonđini.
Futurizam ima i mračnu dimenziju
Simonđini navodi da su se futuristi trudili da što bolje iskoriste promene kako bi poboljšali ljudski život, da je sa njima umetnost ušetala u svakodnevni život, postala akcija, događaj, te da futuristi danas predstavljaju izvor inspiracije za sve one koji žele da preoblikuju svet.
Pored umetničkih vrednosti i uticaja, futurizam ima i mračnu političku dimenziju. Zbog veličanja agresivnog nacionalizma, rata kao pročišćenja, pokret se povezuje sa fašizmom. Kako je na organizaciji izložbe snažno insistirala italijanska krajnje desničarska vlada sa notom tihog revizionizma, prisutni su i simboli fašizma.
Pored ostavki, zahteva za povlačenje eksponata, pokrenuta je i lavina polemika da je na kulturno-javnoj sceni eklatantna zloupotreba futurizma.
Prava umetnost nikada ne pripadaju ni levici, ni desnici. Istine radi, često je bunt glas savesti protiv loše politike, diktature vlasti, a ponekad je instrument, manifest, u rukama istih. Međutim, vreme džentlmen sve postavi na svoje pravo mesto.
Коментари