Нове реконструкције српских инсигнија у Историјском музеју Србије

Изложба „Чекајући сталну поставку“ у Историјском музеју Србије, обогаћена је новим реконструкцијама средњовековних српских инсигнија, међу којима су круна Михаила I Војисављевића, севастократски венац Стефана Првовенчаног, оклоп и мач цара Душана, одежда краља Стефана Првовенчаног.

Најстарији предмет у склопу поставке је круна из преднемањићке епохе, Михаила I Војисављевића, израђена по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу. У форми је венца на чијим врховима су четири крста. Златарска радионица Марсела и Симона Чивљака оплеменила је дизајн са 104 комада полудрагог и драгог камења. Овакав облик круне среће се у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Немачке и Норвешке.

„На фресци се налази ктиторски приказ краља Михаила I Војислављевића. Фреска, а и сама црква је у врло лошем стању. Али смо успели да нађемо неке фотографије које су нам помогле у самом процесу израде. Сам тај процес и физичка израда круне је трајала отприлике око годину дана. Деда је припомогао кад се музеј оснивао да поправи неке ствари и предмете, онда неких 20-30 година касније звали су мог оца да раде и опет после 20-30 година мој отац и даље ради, али ето појавио сам се и ја“, каже златар Симон Чивљак.

Поставка је просторно уклопљена да са фрескама хронолошки приповеда о времену преднемањићке ере до распада царства. Тако је реконструкцију мача првог српског цара Душана, по узору на фреску у Манастиру Светог Ђорђа у Пологу, у Северној Македонији, израдио мајстор ковач мачева Слободан Маринић. На њему је испис на старословенском језику „У Христу благоверни Стефан цар", оружје стоји наспрам оклопа српског цара, а носио га је у бици код Велбужда 1330. године.

„Велбужд се налази код садашњег Ћустендила у Бугарској. То је била велика битка у којој је млади краљ Душан извојевао победу. Да нагласим да је оклоп радио архитекта Стеван Стевановић и да је употребио 6 месеци активног рада на њему. Све што је жуто је позлата, све што је светлије боје је челик и остало је ковано гвожђе“, објашњава Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.

Представљене су и реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Одежда краљице Каталине, рад костимографкиње Јелене Стокуће и севастократски венац Стефана Првовенчаног, дело филигранисте Горана Ристовића Покимица, подсећају на важан део српске историје.