Jubilarno, pedeseto izvođenje predstave „Ivanov“ u Narodnom pozorištu

Iako je nastao 1887. godine, Ivanov korespondira sa savremenim čovekom jer preispituje dušu, ljubav, i smrt. Zajednička tačka sa publikom koja je na sceni je život, otuda i dugovečnost.

U prve tri godine predstava Ivanov izvedena je 45 puta. Želja Ivanova Nikolaja Aleksejeviča je da se vidimo na stotom izvođenju.

„Ivanov je svaki čovek koji misli, koji oseća, koji se pita zašto je ovde, šta sve ima smisla. Pedeset igranja Čehova, Ivanova, odjednom čovek postane svestan šta zapravo piše u tekstu. Svako novo izvođenje donosi neke male istine koje nam promaknu u prvih deset izvođenja ili na premijeri“, ističe Nikola Ristanovski.

Bez zdrave granice u ljubavi Ana Petrovna dopustila je da bude odbačena od čoveka koga voli, od roditelja čiju je jevrejsku kuću napustila i uprkos dobroti, doživi tragediju. Tokom osam godina igranja ovog komada Nada Šargin je u Anu utkala novi ton topline.

„Ljubavnija mi je, mekanija. Više je volim i ja, izgleda i više je razumem. To mi prija, nekako je prirodnija replika, više verujem. Nekako više znam šta je iza tih replika i šta sve stoji. Kada dugo igrate onda tek na nekim izvođenjima otkrijete šta sve može da stoji iza jedne reči“, navodi Nada Šargin.

„Naša predstava je zapravo jedan obred. Zajednički obred sa publikom. To je obred u kojem je duša u prvom planu. Duša je nešto što baš ne možemo da definišemo, ali lako osetimo, a to je ono što je najteže u pozorištu“, napominje rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.

Ivanov je emocionalno misaono tkanje koje je donelo mnoge nagrade i priznanja, uzbuđenja i radost, ali i tugu.

Predrag Ejdus kao Grof Šabeljski, zatim Branko Cvejić, Danijela Ugrenović kao Zinaida, večno su napustili ovu Čehovljevu intimnu priču.