Игра која нас мења – међународни аутори на Београдском фестивалу игре

Навођење гледаоца да се запита о пролазности времена била је намера аутора представе Темпо, финског редитеља Калеа Нија. У Острву врелине, уз трење, варнице и звук упозорава се на угроженост екосистема.

„Ове године, заиста храбар слоган Буди игра коју желиш да видиш. Наиме, уколико признамо сами себи да је ово игра коју гледамо на Београдском фестивалу игре, односно на 23. едицији овог фестивала игра која нам се допада, вероватно нас она успут негде и мења", рекла је Аја Јунг, директорка Београдског фестивала игре.

Дирљиви комад Драги сине прича је о породици чији се живот мења када син одлучи да оде у рат.

„Ми овде желимо да прикажемо губитак детета, што је трагедија за сваког родитеља, поготово у садашњим тренуцима, невезано за културу, религију или традицију. Показујемо мајку у таквим околностима", објаснио је Симон Репел, аутор представе из Женеве.

„Кореографија је базирана на неокласицизму са нашим савременим језиком. Има и доста театралних приказа. Нама је било врло важно да значење и симболику истакнемо и кроз најмањи покрет", објашњава Саша Рива, аутор представе из Женеве.

Представа Спорт, италијанског кореографа Салва Ломбарда, истраживала је снагу тела, његове границе, могућности, али и немогућности.

„Акценат наступа је на паду. У смислу да не знамо шта пад значи сваки пут кад се деси и чему може да нас научи. Како живети и остати у том стању, за нас је енигма сваки пут када паднемо, дођемо до неког решења и значења, али сваки пад се доживљава као први", изјавила је играчица Фабриција Динтино.

У оквиру Фестивала игре, који траје до 8. априла, одиграће се још једна представа у Ложионици, у уторак 31. марта. У питању је дело Лучијана Роса из Буенос Ајреса Апокалипсинк. То је прича која говори о томе како технологија и друштво удаљавају човека од онога што он суштински јесте, али и његов пут да се поново пронађе.