Ко нам бира гардеробу и уређује дом – да ли смо личне одлуке препустили другима

„Немам шта да обучем!“ – реченица коју смо вероватно бар једном у животу изговорили. Неко можда заиста има превише гардеробе, неко с друге стране – има мањак простора, а неко само није сигуран како на најбољи начин да искористи простор који има.

Зато је све више посла за личне купце, познатије као „персонал шопере“, који то могу да ураде уместо нас. Личне купце који асистирају при куповини није лако наћи, има их свега неколико продавница у Београду и потребно их је претходно заказати.

На друштвеним мрежама је понуда мало боља, али и кошта. Због тога, многи проблему приступају са друге стране, одлучују да се позабаве препуним орманима, у којима не могу да пронађу оно што им треба. Ту на сцену ступа – Сања Бокшан.

„Оно што ја прво радим – извадим све ствари из гардеробера, да буде празан, а затим питам клијента да ли постоји нешто што он баш жели да стоји ту. Моје правило кад радим је – ако неку ствар нисте обукли годину дана – решите је се. Искуство је показало да кад ми то све скоцкамо, жене добију вишак једну полицу или једну фиоку“, истиче Сања Бокшан.

Ипак, асистенција се не тражи само за слагање гардеробе у орману већ и за уређење животног простора.

„Немају времена. Људи немају времена да се баве тиме, да направе сами план за уређење и доведу простор до краја. Мислим да се не губи аутентичност зато што клијенти врло јасно изразе своје жеље, шта се њима допада, шта њима треба и на који начин желе да простор функционише. Они наравно увек могу да додају неку ситницу по сопственом избору, али реално, ми бирамо готово све комаде намештаја, готово све комаде декорације“, објашњава дизајнерка ентеријера Марела Аћимовић Вукшић.

До пре неколико година – све што се тиче нас – радили смо сами. Или нисмо – само нисмо објављивали то на друштвеним мрежама?

„Оно што је сад популарно, а то смо видели из филмова и серија, то уређење ормана. Јер ми с једне стране имамо људе који немају шта да обуку, а с друге стране људе који имају превише гардеробе. То је тај дизбаланс који се десио. То је један део приче, као тренд. А с друге стране ми објективно имамо мање времена за те неке рутинске, пешачке ствари. Отуда се у једном тренутку било смањило кување, а онда постало тренд да опет сви кувају код куће и баве се том облашћу. Сад су ту неке ствари које се односе на мајсторисање, уређење простора, уређење наших личних ствари на телу или око тела, постале део наших свакодневних рутина и постоје те услуге. Можда раније то није било тако доступно, да некога унајмимо да нам среди неки простор, а сада је то врло доступно“, напомиње комуниколошкиња Симона Жикић.

Стил живота ствар је личног избора, а то и остаје, чак иако у помоћ позовемо оне који нам олакшавају посао. Највећи проблем, је, изгледа, у томе што немамо довољно времена.