Srpska savremena umetnost predstavljena na izložbi u Beču

„Izložba se zove Games, planes and soft openings (Igre, površine i meka otvaranja) zato što na neki način imamo motiv igre koji se provlači kroz dosta umetničkih radova i ideju umetnosti kao igri kao otvoru, prozoru u razumevanje umetnosti. S druge strane, tu je umetnica Marina Marković koja se bavi telom, njen performans se bazira na telu. Umetnost koja se bazira na telu i ideja o mekoti tela kao neke vrste portala“, istakla je kustoskinja Aleksandra Lazar.

Internacionalni uspeh Marine Abramović je Srbiji doneo neformalnu titulu svetskog šampiona u performansu. U pionirskom dobu su performans umetnici bili moderni gladijatori. Nove generacije su više krotitelji društvenih monopola.

„Mislim ne nužno gladijatorski, ali ja sam kožu uzela kao neko mesto pregovora, između sebe i društva. Tetovažu feministička teorija vidi kao neku vrstu otimanja tela nazad od društva, u stvari borbu za autonomiju tela“, rekla je Marina Marković.

Svako umetničko delo nastaje iz neke unutrašnje dileme, iza svakog stoji neka emocija. Koja emocija vlada ovde?

„Mislim da je to ljubav. Na kraju se svi vratimo na to. Mislim da je umetnost pre svega za mene bila taj put da živim život s radošću, razdraganošću, verujući da je sve u njemu rešivo“, rekao je umetnik Uroš Đurić.

„Rekao bih da je emocija koja stoji iza ovih dela, i to bez ostatka, emocija hrabrog gledanja unapred. Neki umetnici su politički kritički, okrenuti stvarnosti, ali i njihovi radovi su uvek u svemu nošeni optimističnom osnovnom notom“, istakao je kustos Hektor Poljak.

Centralnoevropska, istočnoevropska umetnost se već dugo sliva u Beč. Beč je praktično centar za ukrajinsku umetnost. Svi su tu, samo Srbija teško dolazi, čisto organizaciono pitanje. Mesta ima. Ovo je početak ispravljanja te greške.