Skretanje pažnje na „zaturene" pisce – novo kolo antologije „Deset vekova srpske književnosti"

Stihove koje pamtimo i volimo najpre i čitamo na stranicama posvećenim Vladislavu Petkoviću Disu.

Slede bezmalo sve njegove pesme, priče, ratne reportaže i najzanimljivije – osvrt znalaca na razloge zašto je pisac uklopljen u mit o rođenom pesniku bio odbačen od društva? 

Tu su i dela pisaca o kojima malo znamo, iz osamnaestog veka.

„Ono što je važno za našu ediciju jeste da ne objavljujemo samo knjige i pisce koji su kanonizovani u srpskoj književnosti, već skrećemo pažnju na one koji su skrajnuti, zatureni pa okrećemo svetlo na Milana Kašanina, na jednu renesansnu ličnost koji se ne pominje kao pripovedač, izvanredni esejista, kao što je pokazano u knjizi i, recimo, Borislava Mihajlovića Mihiza, koji se često ističe kao književni kritičar a manje kao dramski pisac i pripovedač", istakao je akademik Miro Vuksanović, glavni urednik Edicije.

Sagledavamo celovito i sve žanrove kojima se bavio Vinaver, prozu Svetozara Ćorovića, Aleksandra Tišme, poeziju i esejistiku Radeta Drainca i Ljubiše Jocića.

Za stogodišnjicu rođenja Dobrice Ćosića prošireno je izdanje njegove knjige Prijatelji moga veka.

Ova milenijumska antologija sada ima već 123.000 primeraka knjiga i predstavlja put naše književnosti od usmene i žitijske do savremenih žanrova, odnosno od 12. do 21. veka.

„Svakom živom savremenom piscu znači mnogo naći se među piscima iz ranijih epoha koji su zastupljeni u ovoj ediciji. Predstavljena je u najvećoj meri moja poezija, moje pesništvo, ali tu je i moja esejistika", istakao je akademik Miroslav Tešić.

Pred Izdavačkim centrom Matice srpske još je dosta posla, s obzirom na bogatstvo naše književnosti i plan da Edicija ima više od dve stotine naslova.