Profesor Papić ispunio obećanje Dušku Trifunoviću i grafički opremio knjigu njegovih pesama
„Pamtite me po pjesmama mojim“ napisao je Duško Trifunović, a da nije zaboravljen, pokazuju ne samo njegovi stihovi koje često čitamo i slušamo, već i manifestacija u Sremskim Karlovcima koja nosi ime velikog pesnika. O Duškovom delu, ali i stvaralaštvu brojnih autora srpske kulture svedoči edicija koju uređuje poznati grafički dizajner, slikar i profesor univerziteta Vidan Papić.
Šta bi dao da si na mom mjestu, Ima neka tajna veza, Pristao sam, bit ću sve što hoće – samo su neke od antologijskih pesama, iza kojih stoji pero Duška Trifunovića, a koje su se, posebno grafički oblikovane, našle u ovoj knjizi.
„Čika Dušku sam obećao za života da ću uraditi knjigu, po mom nekom tumačenju i redosledu, i nažalost te godine kada sam to prvo izdanje uradio, on je te godine i preminuo. Naravno da ne bih to ispustio, onda sam se latio opet knjige sa potpunim oduševljenjem“, navodi profesor Papić.
Ovu knjigu, kao i ostale iz edicije Prst, jezik i ostali psi u izdanju „Grafoprinta“, odlikuje poseban likovni izraz poznatog grafičkog dizajnera, slikara i profesora Univerziteta Vidana Papića, dobitnika najprestižnijih priznanja iz oblasti grafičkog dizajna, poput velikog broja nagrada za najbolju likovnu opremu knjige.
U ediciji su i knjige posvećene Peri Zupcu i Goranu Bregoviću, a autor posebno izdvaja izdanje Deset filmskih priča Dušana Kovačevića, u kojem je poznati akademik opisao vredne susrete sa umetnicima širom sveta, koji su na njega ostavili poseban utisak.
„To je nesvakidašnje. Tu su i Pele, tu su filmski glumci, tu je Robert Redford, tu su mnoge velike ličnosti, patrijarh Pavle... Potpuno su deset različitih priča, deset poimanja životnih“, dodaje profesor.
Sa Dušanom Kovačevićem priprema i veliki projekat u Sokobanji i Beogradu, legat čuvenog pisca u kojem publiku vodi kroz njegovo stvaralaštvo putem posebnih portala i vrata.
„Vrata će biti ta kruna koja će vas voditi. Vrata magije su da se jednostavno nađete u istom tom prostoru u kojem je on radio ili u kojem je stvarao ta dela. Ako je književnost u pitanju, odjednom ćete kroz ta vrata ući u njegov prostor imaginacije. Kao i pozorište, gledaćete tu malo pozorište, gledaćete tu film. Jedna vrsta, da kažem, potpuno nesvakidašnjeg načina praviljenja neke vrste legata, mada ta reč još uvek mi nije legla previše, nego jednostavno to je ono što on jeste na jedan potpuno drugačiji način“, objašnjava prof. Vidan Papić.
Od knjiga koje je oblikovao i za njih dobio vrhunska priznanja izdvaja rad na grafičkoj opremi našeg izdanja čuvenog Markesovog romana Ljubav u doba kolere, za koji je i sam pisac odao počast.
„Zamoljen sam normalno, to mi je bio deo posla, da uradim čak drugo izdanje Ljubav u doba kolere i Oharaska i ostale priče. Uradio sam i dobio sam tada Gran-pri na Beogradskom sajmu. Ta knjiga je, ko zna gde već još prohujala i dobijala nagrade. I imao sam tu sreću da ga upoznam u Madridu. I imao sam sreću da prvi put vidim nekoga da uzima tu moju knjigu, da je poljubi i da kaže 'Ovo samo Evropljanin ovako može da uradi'. Jako mi je to bilo značajno“, priznaje profesor.
Radio i na filmu. Režirao ostvarenje Brod budala, kojim je svojevremeno otvoren Festival srpskog filma u Parizu, a trenutno je angažovan na vizualnom identitetu filma Žetva, reditelja Pola Kamfa.
Ipak, grafika i slikarstvo imaju centralno mesto u Papićevom stvaralaštvu, tako da priprema izložbu „Psi i ljudi“, koja će početkom naredne godine biti otvorena u Galeriji RTS-a.
