Савремена уметност и старомодни новац
Баден је прошлог јула (24 – 26.) био место одржавања првог Сајма савремене уметности у том бившем царском одмаралишту поред Беча. Од кад је у јануару ове године обзнањен крај Vienna Contemporary, главног сајма савремене уметности у средњој Европи, Беч је остао без светски релевантне галеријске презентације. Баден је с пуно енергије и у носталгичном амбијенту империјалне бање ускочио у насталу празнину. Кад велики пропадају, у овом случају због дуга од три милиона евра, мали расту.
Баден је живописно место у подножју Алпа, двадесетак километара југозападно од Беча. Ту је некад била термална бања за најшире слојеве, док крајем 19. века није претворена у елитно одмаралиште Аустроугарске империје.
На месту старог купалишта за све, подигнута је велелепна палата у неоренесансном стилу, са балском двораном, библиотеком, салонима за даме и господу. Ту се лети окупљала аристократија и богатија грађанска класа. Кад цар дође, стигну и они, па је тако мали Баден лети постајао културни и политички центар империје.
Петком тридесетих година је објекат променио намену и постао казино, што је и данас његова основна намена. Од педесетих су дошле године таворења, док зграда није генерално санирана средином деведесетих, а онда још једном почетком овог века полирана на стари сјај.
Кад се не бави основном функцијом рулета и коцке, Казино Баден је место одржавања интернационалних конгреса, балова, концерата, а сада и првог Сајма савремене уметности.
Стигло је четрдесет галерија из Аустрије, Словеније, Немачке и Аустралије, што је довољно да се манифестација назове интернационалном. С правом, али и условно, јер по привлачној снази за галерије, колекционаре и остале љубитеље уметности стоји тек на почетку.
Три милона дуга, колико је то струје и станарине
Арт Баден улази у испражњени простор који је остао иза наглог, свеједно предвидљивог гашења бечког сајма уметности Vienna Contemporary.
РТС је више пута објављивао чланке о тој манифестацији, последњи пут прошле јесени. Она се одржавала на атрактивним локацијама, на Бечком сајму, у Хали Маркс, једном и у самом центру, у Павиљону у Градском парку.
За Србију је та манифестација била интересантна јер је њен фокус од почетка био средњеевропски. Иако су на Vienna Contemporary бројчано владале домаће аустријске галерије, она је нудила професионалну платформу и другима. Београдске галерије су ту биле редовни гости, као Рима, Eugster, Аутокоманда, или Non Canonico.
Vienna Contemporary, на којој се у септембру скупљало и до 120 регионалних и светских галерија, пропала је због геополитике, а везано с геополитиком због новца.
Њен главни оснивач и спонзор је био руски олигарх Дмитриј Аксенов. Са избијањем рата у Украјини и европским санкцијама против Русије, његов опстанак као платежне сиве еминенције на челу Vienna Contemporary постао је неиздржив за чланове управног одбора.
Аксенов се истина сам повукао из организације „да не би био терет“, како је пре четири године стајало у саопштењу, али је из контекста јасно да није имао другог избора. Није познат као симпатизер Путина, али је Рус, што је у тренутној културној политици ЕУ земаља довољно.
После његовог одласка је та манифестација наставила са радом, да би у јануару ове године објавила гашење „јер више није финансијски делатна по тренутним тржишним условима“, фраза која конкретно значи да није добила пристанак (аустријске) државе да преузме функцију главног спонзора.
Трошкови одржавања, енормни раст цена енергената праћено поскупљењем струје, скупа логистика, ексклузивне локације, растуће амбиције кустоског тима, све је то ову манифестацију од уметничко-тржишне претворило у контролно-политичку, уз то на све скромнијој буџетској основици. Уместо да продаје уметност, почела је да је дели на подобну и неподобну.
Кад се дуг скупио на три милиона евра, Vienna Contemporary се сама укинула. Са њом је у хибернацију отишао и паралелни, млаđи и динамичнији Спарк, јер је он живео од исте публике.
Аустријска држава није преузела спонзорство.
Време је за ново?
Сајам art.baden одржан крајем јула свесно улази у тај испражњени простор. Организатори кажу да су на концепту радили последњих пет година, „али су чекали да се тржиште уметности у Бечу консолидује“, што је пристојан начин да се каже како су чекали да сајамско тржиште уметности у Бечу пропадне.
Сад кад јесте, некадашње царске бање су се укључиле у расподелу његовог пословног наслеђа.
Продаја уметности јесте компетитиван бизнис, али овде делује и регионална компонента, јер је Vienna Contemporary у Бечу, а Арт Баден у Доњој Аустрији, што су два различита административна џепа.
У савременој уметности се наравно врти превише новца да би галеријски погон Беча тек тако признао пораз и одустао од амбиција великог центра.
„Див“ Vienna Contemporary више не постоји, али постоје галерије које су га носиле. Група аустријских галериста, окупљених у иницијативи Vienna Art United најавила је акцију спасавања локације Беч.
Четрдесетак галерија и више од сто појединачних имена из уметности и културе ради последњих месеци покушавајући да на ноге постави пројекат који би граду вратио његов статус улазних врата на тржишта источне Европе и земаља наследница Југославије.
Иницијативу предводе велике галерије, између остлаог Crone, Krinzinger, Steineck и Hilger. Ова последња је позната и као место где је АУГС/Асоцијација уметничких галерија Србије имала велики наступ у новембру 2023.
Први сајам се планира на јесен идуће године. За информације заинтересованим српским галеријама остаје само једна електронска адреса, info@artunited.at.
Ове јесени су једина манифестација тог типа, нижег статуса, Паралеле, које се одржавају на ареалу испод чувене југендстил цркве Ота Вагнера на брду изнад Беча, од 9-13 септембра. Од лепоте тог историјског амбијента застаје дах. Али ту је савремена уметност само маркетиншки привезак.
Коментари