Донирање органа дарује живот – једно „да“ може да спасе више живота

За Младена је трансплантација значила да ће гледати како му ћерка одраста, Оливери је вратила живот без ограничења, док Жељка већ пет година чека позив који би јој омогућио да гледа како одраста њен син. Иза сваког донираног органа стоји одлука једне породице, а иза ње прилика за нечији нови живот.

Младен Тодић некада је изгледао јако лоше. Премршав, са жутом бојом у лицу, а једва је имао снаге да у наручју држи тек рођену ћерку.

Екипа РТС-а га је упознала у октобру 2016-те године, у Ургентном центру, убрзо после трансплантације. Младен се сада припрема да наредног месеца прослави десети рођендан - другог новог живота.

„Посебна захвалност иде мом донору, коме се буквално захваљујем сваки дан, јер да није било његове породице, ја данас не бих био овде и Нина не би имала тату“, наглашава Младен Тодић, коме је трансплантирана јетра, члан Удружења „Заједно за нови живот“.

Оливери је пре годину и месец дана стигао најважнији позив. И она је ово лето, коначно, захваљујући трансплантацији бубрега, могла да проведе како жели.

„Прво право море, после дужег временског периода, када се све па и ти одмори, и то море, и многе друге неке једноставније ствари, када се све то мерило на кашичицу, на минут, и на време лимитирано разним неким другим тешким стварима“, истиче Оливера Јовановић, која живи са трансплантираним бубрегом, председница Удружења „Заједно за нови живот".

На догађају поводом потписивања Меморандума о сарадњи између Министарства здравља и Радио-телевизије Србије, о редовном извештавању о значају даривања органа и Жељка са једногодишњим сином Јаковом. Ово је њена пета година у ишчекивању најважнијег позива.

„Откако се родио добила сам нови мотив, и мотивацију највећу да истрајем у целој борби. Сада нема ту могућност да будем себична, да се предајем, да не могу да чекам, јер није само мој живот у питању, него је битно да он расте уз маму“, наводи Жељка Вученић, која чека на трансплантацију јетре, члан Удружења „Заједно за нови живот".

Најважнији позив свакодневно у здравственим установама чекају и лекари, хирурзи, анестезилози, медицинске сестре...спремни да када се један живот гаси, и када медицина више не може да помогне, а уколико породица да сагласност за трансплантацију, крену у спасавање других живота.

„Морамо бити свесни да ви од породице у најтежем тренутку, тражите још тежу одлуку, али морамо бити свесни и да је статистика неумољива, да морамо да будемо свесни да су веће шансе да нам у животу затреба орган, него да ћете бити донор. Тако да морамо бити спремни да и некоме продужимо живот“, наглашава др Милош Матковић из Клинике за кардиохирургију УКЦС.

„Још је 1200 породица које чекају свог члана, 1200 породица где неко чека да се оствари као мајка као што сам ја. Неко можда чека да га тата одведе први пут у школу, као Младен одвео Нину. Много прича, много људиских судбина које зависе од нечије одлуке“, напомиње Жељка Вученић.

У овој години сагласност за трансплантацију дале су 22 породице, а захваљујући њиховој хуманости спасено је и продужено 89 живота.