Изложба „Додир с прошлошћу“ у Војном музеју: Тајне конзервације први пут пред публиком

Идеја да се рад конзерватора представи директно јавности настала је у сусрет јубилеју век и по постојања Војног музеја, као и обележавању 90 година заштитарске праксе. Како је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, истакао коаутор изложбе Александар Јоксимовић, први писани подаци о систематизацији и конзерватору датирају из 1936. године, када су у склопу музеја постојале две радионице – столарска и оружарница.

„Желели смо да управо публици прикажемо како предмет изгледа пре него што дође на изложбу, који су то третмани, и како заправо изгледа предмет пре и после. Циљ изложбе био је да покажемо фундус Војног музеја, његове збирке и природу материјала од којих су предмети направљени“, објаснио је Јоксимовић.

Поставка обухвата 11 тематских целина, почев од керамике и глине, преко текстила, па све до метала и комбинованих материјала који временски и старшћу међусобно реагују.

Открића током обнове: Случај античког мача Гладиус

Међу експонатима се налазе изузетно вредни предмети, попут античког мача Гладиус из 1. века и ђенералског шлема из периода кнеза Милана Обреновића. Говорећи о стању ових предмета пре интервенције, Јоксимовић истиче да су нађени у врло добром стању, али да је сама конзервација потврдила своју кључну улогу у науци.

„Посебно код мача Гладиуса, који је из 1. века, током конзервације откривен је натпис војника коме је припадао и легије у којој је служио. Тиме је конзервација допринела науци да се та информација допуни, да се не ради само о једном мачу који је специфичан за тај историјски период, већ да је он био и лични предмет“, објаснио је он.

Посетиоци на изложби могу да виде и доламу краља Александра Карађорђевића, као и јединствене рамове са дуборезом.

Осетљивост материјала и модерне технологије

Приступ рестаурацији значајно се разликује у зависности од материјала – од увежбаног притиска и прецизног рада са керамиком и металом, до посебних конзерваторских бодова код осетљивог текстила. Основни принцип модерне конзерваторске струке јесте реверзибилност.

„Све што се додаје, што се ради у рестаурацији и у некој реконструкцији, то мора да буде лако уклоњиво. Значи, ми остављамо простор и будућим колегама, који ће нас наследити, да на том предмету раде, да могу да примене и нове технологије и да сачувају тај предмет за нове нараштаје у што бољем стању“, поручио је конзерватор у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“ .

У лабораторијском раду примењују се савремене методе у сарадњи са технолозима, уз коришћење микроскопа који омогућавају увид у унутрашњу структуру материјала – од кристалне решетке керамике до сложених преплета текстила.