Književnost ili nešto drugo – Nobelova nagrada između politike, geografije i estetike

Nobelovka Han Kang ima jednu knjigu objavljenu u prevodu na srpski jezik, Vegetarijanku. O tome koliko je ona poznata čitalačkoj publici u Srbiji i kako su je primili ovdašnji kritičari, pisac, prevodilac i urednik Dokumentarnog programa RTS-a Muharem Bazdulj kaže da je Han Kang imala neku vrstu recepcije i da je komentarisana u nekim medijima.

„Meni je Han Kang zapala za oko zbog jedne neobične odluke da se za naše tržište ona prevede sa engleskog, a ne korejskog. Primera radi, Murakami se prevodi direktno sa japanskog. Meni je odluka da se prevede sa engleskog delovala neobično i pitao sam se imamo li mi prevodilaca ili neku katedru na kojoj se proučava korejski. U svakom slučaju, knjiga nije odjeknula mnogo, ali nije ni da je prošla neopaženo“, kaže Muharem Bazdulj.

Žena protiv represivnog režima - kulturni rat ili nešto drugo

U opisima dela Han Kang zapadni novinari ističu motiv žene koja se za kontrolu nad sopstvenim telom bori protiv muškarca ili represivnog režima.

Na pitanje da li je to, poput polemike o pravu na abortus, deo aktuelnog „kulturnog rata“ između liberala i desničara na globalnom nivou, pisac Vladimir Tabašević odgovara – svakako.

„To su neka ključna društvena pitanja na koja moramo da imamo jasne odgovore da bismo bili shvaćeni. Ipak, mislim da je bila glavna polemika o prevodu knjige, jer se još 2017. godine govorilo koliko je taj prevod, koji je mlada i relativno neiskusna prevoditeljka Debora Smit izvela sa korejskog na engleski“, navodi Tabašević.

Učitavanje u prevod

Prema njegovim rečima, prevodioci se dele na one koji se trude da verodostojno prevedu i one koji se trude da književno delo prevedu s obzirom na ono značenje reči koje danas politička paradigma prevashodno nameće da bude.

Bazdulj se slaže da je feminističko stanovište korejske autorke imalo neku ulogu za osvajanje Nobelove nagrade. U zadnjih 11, 12 godina naizmenično su se smenjivali muškarci i žene u dobijanju nagrade, a srpski pisac pita da li bi možda Nobelov komitet trebalo da unese u svoj statut da je to novi sistem dodele.

„Možda se neki ljudi nekih godina nadaju, a uopšte nisu u konkurenciji, pa to nije fer prema njima“, ističe Bazdulj.

Ipak, stavu da su feministička stanovišta presudna u dobijanju Nobelove nagrade za književnost ne ide u prilog to što je favoritkinja ove godine bila Margaret Atvud, ali je ostala bez nje.

„Valjalo bi razlikovati literaturu u klasičnom smislu od propagandne literature. Mi moramo da odlučimo šta je literatura i čemu ona služi“, smatra Tabašević.

Mnogo „neestetskih“ pitanja se mora uzeti u obzir

Nobelova nagrada ima i tu sreću, odnosno nesreću, da je jedinstvena u svetu i Komitet koji odlučuje o njoj i kome će biti dodeljena mora uzeti sva ta „neestetska“ pitanja u obzir.

„Kada bismo gledali isključivo estetski, mogao bi tri godine zaredom da je osvoji Bugarin ili Poljakinja. Svi su bili svesni nakon što je Ivo Andrić dobio, da jugoslovenski ili južnoslovenski pisac dugo još neće dobiti nagradu, što ne mora značiti da su pisci posle njega, od Krleže do Kiša, bili slabi“, navodi Bazdulj.

Pisac VladimirTabašević rekao je da je mađarski pisac Laslo Krasnahorkai jedan od književnika za koje kruže glasine da bi trebalo da bude ozbiljan pretendent za Nobela i da je to neka vrsta literature koju bi preporučio, poput njegovog dela Melanholija otpora.

Među „večitim favoritima“ je i Salman Ruždi, ali ga je i ovog puta ona zaobišla.

„Ruždi je jedan od velikih pisaca našeg vremena. Ipak, vi u bubnju svake godine imate na desetine autora koji se najozbiljnije razmatraju za nagradu. Tek 50 godina posle se arhivi za Nobelovu nagradu otkrivaju, pa vi tek tada vidite ko je kome bio konkurencija. Tako smo tek prošle godine saznali da je Miodrag Bulatović bio vrlo ozbiljno razmatran. Možda je Ruždi najozbiljnije razmatran pre deset godina“, kaže Muharem Bazdulj.

On napominje da je o tim stvarima teško diskutovati i osuđivati ih. Mnogo zavisi i do žirija i karakternih finesa članova, pa je sve to na neki način lutrija.

Zapaža i da je veoma zanimljivo koliko je proteklih godina južnokorejska kultura postala veoma globalno vidljiva, od Oskarom nagrađenog Parazita, preko Kej-popa, pa sada i Nobelove nagrade.