Sećanje na Ludvika i Hanu Hiršfeld uz novu sliku Slavka Krunića

Povodom obeležavanja dve velike godišnjice vezane za dr Ludvika Hiršfelda – 140 godina od njegovog rođenja i 70 godina od njegove smrti – Poljska ambasada u Beogradu i RTS organizovali su razgovor o novoj slici Slavka Krunića – „Portret Hane i Ludvika Hiršfelda“.

Сећање на Лудвика и Хану Хиршфелд уз нову слику Славка Крунића

Hana i Ludvik Hiršfeld bili su poljski lekari koji su zadužili srpski narod stoga što su u toku Prvog svetskog rata došli u ratom i epidemijom zahvaćenu Srbiju, tačnije u Valjevo, kako bi pomogli u lečenju, ne samo srpskih vojnika, već i civilnog stanovništva. Hana i Ludvik bili su istaknuti naučnici, izuzetni lekari i veliki prijatelji srpskog naroda.

U okviru razgovora pod nazivom „Susret s Hanom i Ludvikom Hiršfeldom“ govorili su Njegova ekselencija, ambasador Republike Poljske Rafael Perl, doktor Zoran Vacić iz Srpskog lekarskog društva, prof. dr Sanja Domazet i slikar Slavko Krunić.

Hana i Ludvik Hiršfeld rođeni su pre tačno 140 godina. Oboje su završili medicinu koja je u pravom smislu reči postala njihov životni poziv.

Dr Ludvik je po okončanju studija radio kao asistent čuvenog profesora Emila fon Dungerna u Hajdelbergu, sa kojim je došao do interesantnih otkrića u vezi sa nasleđivanjem krvnih grupa. Mladi naučnik je uveo moderan način označavanja krvnih grupa, takozvani AB0 sistem. Svoje akademsko usavršavanje je nastavio na Katedri za higijenu Univerziteta u Cirihu odakle je kao lekar-dobrovoljac 1915. godine došao u Srbiju.

Ludviku se ubrzo pridružila supruga, takođe doktorka, Hana Hiršfeld. Bračni par Hiršfeld je po sopstvenoj želji boravio u Valjevu, tadašnjem središtu epidemije tifusa, „glavnom gradu srpske doline smrti” i činio sve što je u njihovoj moći da ovu strašnu pošast suzbije.

Shvatajući značaj svakog medicinara u tim teškim vremenima, Hiršfeldovi su doneli još jednu natčovečju odluku – da prate srpsku vojsku i sa njom se povuku preko Albanije. Tokom boravka u Solunu dr Hiršfeld je iz krvi jednog vojnika izolovao dotad nepoznati soj paratifusa (čiji izazivač danas nosi naziv Salmonella hirszfeldi) i proziveo vakcinu kojom je spasao hiljade vojnika.

Kao primer vojnicima, vakcinu je prvi primio vojvoda Živojin Mišić. Podjednako važna za spašavanje života bila je transfuzija krvi primenjivana u širokim razmerama koju je organizovao doktor Hiršfeld, iako je početkom dvadesetog veka još uvek predstavljala izuzetno inovativnu metodu.

Za svoje zasluge tokom Velikog rata dr Hiršfeld je više puta odlikovan, bio je nosilac Ordena Belog orla, a odlukom kralja Petra postao je punopravni građanin Kraljevine Jugoslavije. Nakon završetka rata Hiršfeldovi su se vratili u Poljsku, ali to nije bio kraj njihovih kontakata sa našom zemljom.

Za vreme Drugog svetskog rata Hana i Ludvik su završili u Varšavskom getu. Energične napore za njihovo oslobođenje je pre invazije na Jugoslaviju predvodio jugoslovenski ambasador u Berlinu, Ivo Andrić. Na sreću, bračni par Hiršfeld je uspeo da pobegne i na taj način preživeo nedaće Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata, dr Ludvik se bavio akademskim radom (osnovao je Institut za imunologiju i eksperimentalnu medicinu u Poljskoj), dok je dr Hana nastavila da radi kao pedijatar.

Doktor Ludvik Hiršfeled je dva puta nominovan za Nobelovu nagradu. Zbog svog doprinosa u razvoju medicine ostaće upamćen kao izuzetan naučnik, osnivač novog naučnog polja – seroantropologije.