Pozorište u stigmatizovanom društvu

U odnosu na prošlu sezonu i nekoliko prethodnih, produkcija u pozorištima Vojvodine je prepolovljena, rekao je Savić na predstavljanju programa Festivala.

Većina izabranih predstava u skladu je, kako je naveo, ili u dosluhu, sa savremenim, referentnim pozorišnim i izvođačkim praksama.

Veliki deo predstava pripada društveno angažovanom, osvešćenom pozorištu koje se na hrabar, beskompromisan, umetnički i estetski relevantan način hvata u koštac s gorućim društvenim problemima i anomalijama, prkosi im, ogoljava ih i razobličava, rekao je Savić.

Prema njegovim rečima, komparativna analiza ukazuje i na to da su u većini izabranih predstava, različitim pozorišnim sredstvima, izuzetno naglašena politička i društvena značenja dramskih tekstova iz kojih proizilaze, nadograđuju ih, rekontekstualizuju, i daju im nova, savremena, aktuelna značenja i konotacije.

Čak i letimičan pogled na selekciju 69. "Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine" ukazuje na čitav korpus tema i ideja koje se otvaraju, promišljaju i problematizuju u izabranim predstavama, a među kojima dominiraju bunt i otpor stigmatizaciji, umetnički i pozorišni obračun sa manipulacijom i demagogijom kao osnovnim oruđima za ispoljavanje i održanje političke i društvene moći, naveo je Savić.

Savić kaže da otuda dolazi opaka tendencija stigmatizacije zdravog razuma i njegovog svođenja na nulu, zahvaljujući većini izabranih predstava, vidljiva, onima koji imaju oči da vide i uši da čuju.

Slogan ovogodišnjeg Festivala ukazuje i na stigmatizaciju društveno odgovornog pozorišta, kulture i umetnosti uopšte, pojedinaca i društvenih grupa, moralnih uzora i svetonazora, prava na mišljenje, stav, individualnost, samosvojnost, različitost, prava na otpor, bunt i nepristajanje, ukazao je Savić.

Dramaturgija ovogodišnjeg festivala nije tek običan redosled predstava, nego implicira poetičku, estetsku i tematsku gradaciju i razvoj, kao i gradaciju primene savremenih, referentnih pozorišnih i izvođačkih praksi, precizirao je Savić.

Kako je rekao, samo tako predložen redosled omogućiće publici da prepozna i iščita sva značenja i reference izabranih predstava, da bi lakše razumela i podnela svet, društvo i vreme u kojem živi.

Predstave na Festivalu 

"Bilo jednom u Banatu", Željko Mijanović i Vladimir Lazić, prema priči "Legenda o pozorištu" Igora Bojovića, režija Vladimir Lazić, Narodno pozorište "Toša Jovanović", Zrenjanin

"Šta se dogodilo sa Bebi Džejn", na osnovu romana Henrija Farela, scenska adaptacija Bea Ernjei i Peter Galamboš, režija Peter Galamboš, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népsínház Subotica, (drama na mađarskom jeziku)

"Lisistrata", Aristofan, režija Jovana Tomić, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népsínház Subotica, (drama na srpskom jeziku)

"Veštice iz Salema", Artur Miler, režija i adaptacija Nikita Milivojević, Srpsko narodno pozorište

"Hasanaginica", po motivima drame Ljubomira Simovića, režija Andraš Urban, Novosadsko pozorište/Ujvideki sinhaz

"Tartif", po motivima originalne Molijerove drame, autor i reditelj Igor Vuk Torbica, Narodno pozorište Sombor i Srpsko narodno pozorište

U čast nagrađenih (van konkurencije):

"Dopler", Erlend Lu, režija Aleksandar Popovski, Srpsko narodno pozorište i Centar za razvoj vizuelne kulture Novi Sad

Izabrane predstave, prema rečima Savića, nisu bez pojedinih mana i nedostataka, pre svega na planu dramaturgije, ali i izvesnih idejnih i poetičkih lutanja, nedoumica ili nedorečenosti.

Ali, sve je to razumljivo, prihvatljivo i bezmalo zanemarljivo u kontekstu aktuelne produkcije u domaćim pozorištima, zaključio je Savić.