Česmovača pod kontrolom, flaširana u modi: kako smo izgubili poverenje u vodu iz slavine

U nekim gradovima – poput Rima, Pariza, Berlina, Zagreba i Beograda potrošnja vode iz flaše neprestano raste. Rim, recimo, ima više od dve i po hiljade fontana, sa kojih se pije voda koja teče bez prestanka. Istovremeno, Italija je broj jedan u Evropi po potrošnji flaširane vode.

Pariz ima odličnu česmovaču i čak kampanju u kojoj se promoviše voda iz česme kao svestan, ekološki i pametan izbor umesto flaširane vode.

Imamo jeftin pristup jednom od najboljih javnih dobara, a ipak biramo da ga platimo i to upakovanog u plastiku. Zašto?

U južnoj i srednjoj Evropi flaširana voda je svakodnevica. U Skandinaviji, gde je česmovača takođe besprekorna, flaširana se retko pije. Razlika, izgleda nije samo u kvalitetu vode u cevima, već verovatno pre u kulturi, navikama, a možda i u nivou društvenog poverenja.

Iza potrošnje flaširane vode stoji ogroman novac i moćan biznis. To su globalni giganti koji upravljaju izvorima. Kompanije koje ulažu milione da bismo njihovu flašu doživeli kao simbol zdravlja, statusa ili pažnje prema sebi. Ne prodaju vodu – prodaju priču, osećaj i rešenje za nesigurnost.

Spremni smo da platimo višestruko skuplji proizvod, koji dodatno zagađuje planetu plastikom i samim tim ugrozimo izvore pitke vode.

Ako voda ima miris, ne znači da je neispravna za piće

Ovih dana se dosta govorilo o neobičnom mirisu koji ima voda iz vodovoda u Pančevu, ali sanitarna ispekcija Ministarstva zdravlja nije donela rešenje kojim se ograničava ili zabranjuje upotreba vode u ovom gradu, mada se posle dva dana oseća na buđ.

Gošća Beogradske hronike, Ana Mrljuša, iz laboratorije Beogradskog vodovoda, navodi da ukoliko voda ima određeni miris, potrebno je da se istraže uzroci.

„Važno je istaći da prilikom pojave mirisa u vodi, aromatične materije koje izazivaju miris, su u jako malim koncentracijama i detektuju se čulom mirisa. Sve metode analitike koje mi imamo, su veoma veliki izazov, jer su granice kvantifikacije mnogo veće. Ovaj izazov nemamo samo mi u našim laboratorijama, već i u celom svetu“, napominje Mršulja.

U svakom slučaju neophodno je angažovanje svih koji prate kvalitet vode, počev od lokalne samouprave koja se brine o izvorištima, preko zaposlenih u vodovodu i Zavodu za javno zdravlje, dodaje gošća Beogradske hronike.

Iz ovih ustanova je saopšteno da svi parametri pokazuju da je voda ispravna za piće, čak je obavljeno i ispiranje cevi da se ne bi osećao miris.

„Recimo, geosmin u vodi koji nastaje kao produkt raspadanja modrozelenih algi, može dati miris, ali on nema nikakav zdravstveni značaj. Njega recimo ima i u cvekli“, napominje Anja Mršulja.

Kako mikroplastika utiče na zdravlje ljudi

Naučna istraživanja pokazuju da se u flaširanoj vodi nalazi veliki broj čestica mikroplastike. Međutim, kako napominje mikrobiolog Sanja Jeremić, ako se meri količina koju unesemo na jedan litar flaširane vode, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je to neka ugrožavajuća količina.

„Još uvek ne postoje direktni pokazatelji da prisustvo nanoplastike u našem organizmu utiče na zdravlje. Trenutno je ekspanzija istraživanja na tu temu poslednjih 10 godina, kako je i metodologija napredovala. Ali mi i dalje ne znamo da li smo tu istu mikroplastiku i nanoplastiku, na primer, imali u telima i pre 50 godina, a tad nismo imali načina da to utvrdimo“, napominje mikrobiolog.

Sva istraživanja koja pokazuju prisustvo mikroplastike i nanoplastike u nekim tkivima, potiču od analize tkiva koja su dobijena biopsijom pacijenata, koji već imaju neki zdravstveni problem. Iz etičkih razloga je nezgodno povlačiti paralelu i raditi biopsije i uzorkovanja kod zdravih pacijenata, a to bi bio neki bolji pokazatelj da li i kod zdravih ljudi postoji u tkivima ta ista, manja ili veća količina mikroplastike i nanoplastike.

Kako nas proizvođači flaširane vode ubeđuju da kupimo nešto što imamo besplatno

Nikola Vuković, direktor marketinške agencije, ističe da proizvođači flaširane vode ne aludiraju na naše strahove i ne nastoje da nas ubede da kupujemo nešto što nam je dostupno i besplatno, već da je u pitanju mnogo jednostavnija strategija, a to je komunikacija.

„Na neki način voda iz česme možda i nema šansu protiv flaširane vode najviše iz razloga što voda iz česme nema svoju eksternu komunikaciju u kontinuitetu, dok flaširana desetinama godina kroz različite brendove to gradi i ima mentalnu dostupnost kod ljudi“, objašnjava marketinški stručnjak.

Što je još važnije flaširana voda je uspela da izgradi poverenje potrošača jer kada nam prodaju vodu, prodaju nam slike beba, zdravih ljudi koji se bave sportom i onda pomislimo da ćemo i mi biti takvi.

Utiču li vodovodne cevi na kvalitet vode

Voda se kontroliše i iz slavina krajnjih potrošača, napominje Anja Mršulja iz Beogradskog vodovoda. Jedino što se s vremena na vreme može dogoditi je kada dođe do prekida u vodosnabdevanju, kada se pokrene da se u vodi pojavi talog nakupljen u cevima.

„Taj talog po svom sastavu je gvožđe-hidroksid, koji nema nikakvog značaja za zdravlje ljudi, ali može izazvati primedbe potrošača. Mi tada savetujemo da se slavina otvori, skinu zaštitne mrežice, dok se ne vrate normalne senzorne osobine vode. A isto tako, tokom godine, radimo ispiranje mreže, kako bi se ove situacije predupredile“, dodaje gošća Beogradske hronike.

Da li je potrebna kampanja da se povrati poverenje u vodu sa česme

Nikola Vuković napominje da nije samo budžet problem da bi se pariralo velikim kompanijama, već da je više problem u načinu kako se promoviše kvalitet vode iz vodovoda.

„Ono što treba da uradimo, je da se stavimo u cipele korisnika, konkretno u ovom slučaju vode, i da zamislimo kako izgleda njihov dan, koje su njihove navike, i shodno tome i da se pojavimo na mestima na kojima oni provode najviše vremena“, ističe marketinški stručnjak.

Mikrobiolog Sanja Jeremić naglašava da bi uvek radije izabrala vodu sa česme, a kada je u pitanju flaširana voda, staklena ambalaža možda ima manje mikroplastike nego plastična, ali je bezbednija za transport i čuvanje.

„Imamo i drugu stranu medalje, a to je što voda koja se flašira, da bi se postigla finoća i čistoća prolazi kroz dodatne filtere koji su često od plastike. Zato bih ja uvek radije izabrala vodu iz česme jer ona podleže većoj analizi nego flaširana voda“, ističe mikrobiolog.