Злато, сребро, бакар и гвожђе – како ће глобално загревање откључати ризницу Антарктика

Студија објављена у часопису Nature Climate Change прва је која у пројекције појаве копна без леда на Антарктику укључује глациоизостатичко прилагођавање – процес у којем се копно испод тешких ледених покривача издиже након њиховог повлачења. Резултати показују да би климатске промене могле да открију потенцијално вредне минералне ресурсе, што би могло да подстакне поновно преговарање међународних споразума који тренутно управљају Антарктиком.

„Како се на Антарктику буде појављивало све више површина без леда, земље би могле постати заинтересованије за њихов минерални потенцијал“, рекла је Ерика Лукас, геофизичарка са Универзитета Калифорније у Санта Крузу и водећа ауторка нове студије.

Ресурси који израњају

Испод леденог покривача Антарктика налази се разнолик пејзаж са планинама, кањонима, долинама, па чак и вулканима. Како се клима загрева, ледени покривач се полако повлачи, откривајући део тог копна.

Међутим, до сада су пројекције појаве копна без леда узимале у обзир само промене на ивицама леда, односно како ће се просторни обухват леденог покривача мењати. Симулације будуће доступне површине Антарктика нису узимале у обзир како ће се копно издизати након што се ослободи леда, нити како ће различити сценарији пораста нивоа мора утицати на количину новонасталог копна без леда.

Њене пројекције укључиле су ове факторе тако што су у обзир узеле очекиване промене нивоа мора, податке о дебљини Земљине литосфере и процене како ће одсуство гравитационог утицаја леденог покривача утицати на издизање копна.

Студија процењује да би до 2300. године могло да се појави 120.610 квадратних километара, 36.381 квадратни километар и 149 квадратних километара копна, у условима високог, средњег и ниског топљења леда. „Знамо да се лед повлачи и да се линија уземљења повлачи већ током последњих неколико деценија“, додала је Лукас.

Политика око Јужног пола

У подручјима за која Лукас и њен тим предвиђају да ће бити без леда до 2300. налазе се позната или претпостављена налазишта бакра, злата, сребра, гвожђа и платине – кључних минерала за индустрију, али и вредних метала сами по себи.

Студија посебно указује да ће се највеће нове површине без леда вероватно појавити на територијама на које полажу право Аргентина, Чиле и Уједињено Краљевство, и да садрже различите минералне ресурсе, укључујући бакар, злато, сребро и гвожђе.

Тренутно комерцијална експлоатација минерала на Антарктику није дозвољена, иако Антарктички споразум дозвољава активности повезане са минералним ресурсима искључиво у научне сврхе.

Ако експлоатација минералних ресурса постане једноставнија, земље које полажу територијална права могле би имати мотив да поново преговарају о тим правилима, наводе аутори студије. Прва прилика за то је 2048. година, када потписнице споразума могу затражити ревизију еколошког протокола.

Аутори студије сматрају да би ове промене могле извршити притисак на правни оквир који регулише активности везане за минералне ресурсе у региону.

„То је разумна процена. Међутим, појава копна без леда, какву предвиђа нова студија, сама по себи вероватно неће изазвати велике промене у управљању Антарктиком“, написао је Тим Стивенс, професор међународног права на Правном факултету Универзитета у Сиднеју, који није учествовао у истраживању.

„Континент ће и даље остати изузетно захтевно окружење за експлоатацију минералних ресурса“, додао је Стивенс, наглашавајући да би промене у антарктичком окружењу могле подстаћи већу сарадњу и јачи фокус на заштиту животне средине у оквиру Антарктичког споразума.