Kako nas zdrav mikrobiom kože štiti od hroničnih zdravstvenih problema

Kako tačno izgleda zdrav mikrobiom kože i kako ga održavati još uvek se istražuje. Ali neki stručnjaci se brinu da bi smanjenje vremena provedenog na otvorenom, zajedno sa prekomernom upotrebom jakih hemikalija, antibiotika, pa čak i određenih kozmetičkih proizvoda, moglo da dovede do toga da ljudi imaju suboptimalni mikrobiom kože. Pretpostavlja se da ove promene zbirno doprininose porastu hroničnih bolesti širom sveta.

Kao i creva, koža je dom milionima bakterija, virusa i gljivica – sićušnih organizama zvanih mikrobi koji pomažu našim telima da pravilno funkcionišu.

„Smatramo da su mikrobi kože važni jer je koža uvek bila naša prva barijera odbrane od spoljašnje sredine“, dr Hoze C. Klemente, vanredni profesor genetike i genomskih nauka na izraelskom Univerzitetu Ikan Mount Sinaj i istraživač koji proučava ulogu mikrobioma u ljudskom zdravlju.

Iako su creva dom najvećeg broja mikroba u telu i bolje proučeni, uloga kože u održavanju zdravlja je zanemarena, kažu neki stručnjaci.
Ono sa čim koža dolazi u svakodnevni kontakt može promeniti tipove mikroba koji žive na njoj – otežavajući rast korisnih i bezopasnih mikroba, ili lakše napredovanje štetnih. A neuravnotežen mikrobiom (onaj sa premalo korisnih ili previše štetnih mikroba) je povezan sa hroničnim bolestima.

Psorijaza i ekcem, na primer, povezani su sa neravnotežom mikrobioma kože. I sve više dokaza ukazuje da mikrobiom kože igra važnu ulogu u regulisanju našeg imunološkog sistema i da bi mogao biti povezan sa hroničnim stanjima koja nisu na koži, kao što su astma, karijes, inflamatorna bolest creva i specifični tipovi artritisa.

„Identifikovano je više sistemskih inflamatornih bolesti koje imaju veze sa neuravnoteženim mikrobiomom kože“, dr Julia Ou, istraživač mikrobioma i profesorka dermatologije na Univerzitetu Duke.

Kako koža utiče na imuni sistem

Mikrobi razgrađuju ulje na našoj koži i pomažu u održavanju barijere. Neki mikrobi kože proizvode antibakterijske ili antiinflamatorne supstance.

Oni takođe igraju važnu ulogu u obučavanju imunološkog sistema tela i sprečavanju hronične upale, napominje dr Džulija Segra, genetičarka sa Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma koja proučava mikrobiom kože.

„Oni uče naš imuni sistem šta da toleriše i na šta da reaguje“, objašnjava Segra.

Koža sadrži otprilike tri do četiri procenta imunih ćelija tela, a izloženost prirodnim i raznovrsnim mikrobima kože uči imuni sistem da toleriše korisne ili bezopasne bakterije, gljivice i viruse. Bez ove tolerancije, imuni sistem može postati preopterećen, povećavajući rizik od alergija ili autoimunih stanja (u kojima imuni sistem počinje da napada telo).

Ovo izlaganje takođe pomaže imunološkom sistemu da se bori protiv potencijalno štetnih patogena. Generalno, raznovrsniji mikrobiom je povezan sa manjim rizikom od bolesti, navodi dr Klemente.

Više kontakata sa prirodom može biti dobro za kožu

Sve veći broj istraživanja ukazuje da više kontakata sa životinjama, biljkama i drugim delovima prirodnog sveta može pomoći u poboljšanju raznolikosti mikrobioma kože.

Mala studija u izolovanom selu domorodaca Janomami koje nije imalo kontakt sa zapadnim društvom otkrila je da stanovnici imaju različite mikrobiome kože od ljudi koji žive u Sjedinjenim Državama.

Aki Sinkonen, naučnik na Institutu za prirodne resurse Finske radio je na nekoliko studija o efektima izloženosti životnoj sredini na mikrobiom kože, uključujući studiju iz 2020. godine u kojoj su istraživači dodavali zemlju iz šume i busene trave u urbane centre za dnevni boravak i proučavali efekat na dečju kožu i mikrobiome creva. Nakon 28 dana, otkrili su da deca koja su išla u centre obogaćene prirodom ne samo da imaju raznovrsnije mikrobe kože, već imaju i manje zapaljenskih supstanci u krvi i više regulatornih imunih ćelija.

Druga studija objavljena ranije ove godine imala je slične nalaze. U ovoj maloj studiji sa kontrolnom grupom istraživači su učesnike, zdrave odrasle osobe koje žive u gradu, stavili da rade u zatvorenoj baštu sa raznim biljkama. Međutim, jedna grupa je dobila zemljište bogato mikrobima, dok je druga grupa dobila zemljište siromašno mikrobima. Posle mesec dana, Sinkonen i njegovi kolege istraživači otkrili su da odrasli koji su bili u kontaktu sa zemljom bogatijom mikrobima imaju raznovrsnije mikrobiome kože i više antiinflamatornih supstanci u krvi.

Potrebno je više istraživanja o tome koliko dugo ovi efekti traju i da li različiti mikrobiom kože zaista može smanjiti rizik od bolesti, ali Sinkonen ističe da dosadašnja istraživanja ukazuju da je „važno biti u svakodnevnom kontaktu sa različitim mikrobiomima.”

Međutim, to ne znači da samo prošetamo parkom, već da budemo u direktnom kontaktu sa biljkama, zemljom ili životinjama (poput kućnih ljubimaca). „Što je interaktivniji, to bolje“, kaže Sinkonen.

Jake hemikalije, antibiotici i kozmetički proizvodi mogu oštetiti kožu

Zaštita kože od oštećenja je takođe ključna za stvaranje okruženja pogodnog za dobre mikrobe. Ali neki istraživači brinu da bi mnogi proizvodi i sredstva za čišćenje mogli da naškode našoj koži.

Previše isušivanje kože hemikalijama može da je ošteti, omogućavajući organizmima koji izazivaju bolesti da prođu kroz barijeru kože i uđu dublje u naša tkiva, napominje dr Čezmi Akdis, direktor švajcarskog Instituta za istraživanje alergija i astme i profesor na Univerzitetu u Davosu. Telo tada reaguje upalom, koja bi vremenom mogla postati sistemska. Upala ili bolesti kože su povezane sa problemima kao što su zapaljenje zglobova, astma ili alergije.

Osim što isušuju kožu, hemikalije u mnogim sredstvima za čišćenje ili antibiotici uzrokuju umiranje mnogih dobrih mikroba na koži. Nedostatak korisnih mikroba takođe može dozvoliti da štetni mikrobi podstaknu rast bakterija, gljivica ili virusa otpornih na hemikalije.

Ljudi ne bi trebalo da prestanu da čiste kožu ili koriste antibiotike u potpunosti, dodaje dr Akdis, ali bi trebalo da razmisle o tome da je ređe čiste i ređe koriste antibiotske proizvode.

Da biste bolje zaštitili dobre mikrobe u koži, pređite na proizvode koji imaju manje oštrih hemikalija kao što su surfaktanti (supstanca za čišćenje koja može razbiti ćelijsku membranu i ubiti mikrobe), savetuje prof. Akdis. Konkretno, surfaktant koji se zove natrijum lauril sulfat, koji je poznati iritant kože koji se nalazi u mnogim proizvodima za čišćenje.

PH vrednost raznih kozmetičkih proizvoda i sapuna takođe može uticati na mikrobiom kože. Prirodna pH vrednost kože je blago kisela, sa prosečnom vrednošću od 4,7. Ova kiselost deluje kao antimikrobna odbrana od štetnih patogena i pomaže koži da zadrži korisne mikrobe.

Međutim, neki proizvodi kao što su šminka, šamponi, kreme za sunčanje ili sapuni mogu imati pH vrednost koja je veća ili niža od prirodnog pH naše kože.

Potrebna su dalja istraživanja mikrobioma kože

Istraživanje je još u ranoj fazi. Analiza uzoraka mikrobioma kože je komplikovana, delom zato što mikrobiom kože može da varira od osobe do osobe, ili čak od jednog mesta na telu do drugog.

„Mikrobiom kože je potpuno personalizovan i specifičan za lokaciju“, kaže profesorka Ou.

Cilj je da se na kraju otkrije kako bolje lečiti neuravnotežene mikrobiome kože ili poboljšati zdravlje kože. Ali nauka još uvek sa sigurnošću ne može da potvrdi da li je nanošenje probiotičkih proizvoda na kožu od pomoći. Za sada najbolja strategija je da ne nanosimo štetu svojoj koži i izložemo se biodiverzitetu.

„Uživajte na otvorenom, dozvolite deci da se isprljaju i ne preterujete sa dezinfekcijom svega. To je dobro za pravilan razvoj imunog sistema“, naglašava dr Julija Ou.