Предићева „Ангелина“ купљена за 120.000 евра на аукцији у Бечу, долази у Народни музеј

Слика потиче из Предићеве ране фазе, кад се бавио жанр мотивима, обичним људима и њиховом свакодневицом у приватним ентеријерима. Настала је 1884. године, што потврђује уметников потпис на позадини и још једном монограм доле десно на самој слици.

Процена „Доротеума“ кретала се између 15 и 20 хиљада евра.

Ангелина је слика малих димензија, 26 x 21 центиметар. Показује Предићеву седмогодишњу братаницу док опуштено позира на фотељи. Ентеријер је натопљен топлим бојама, доминира црвена богатог тактилног сомота.

Текстили – тепих, пресвлаке, завесе, тапете и богати вез на софи у позадини, насликани су детаљистички реално и заједно творе низ орнаменталних варијација.

Колористички контраст даје бела чипкана хаљина мале Ангелине, украшена око врата тракама розе дамаста. Преко текстуре материјала, тешког дамаста и ваздушасте чипке, плиша који гута светлост и свиле која одбија светлост, уметник ствара још један атрактиван контраст. Скоро минијатура, слика исијава рефлексом рубина.

„Сваки материјал се другачије јавља. Осећа се свака површина – јастук, вез, сомот, брокат, злато, орнамент. Тиме се појачавају утисак заштићености и мира у којима живи мала Ангелина. Рана Предићева фаза је врло цењена на тржишту уметности, јер је јединствена у његовом опусу. Касније је прешао на религиозне и историјске мотиве и више није показивао ту атмосферу заштићене интиме и приватности фигура“, каже Димитра Рајмилер, специјалисткиња „Доротеума“ за 19. век.

Девојчица из Буенос Ајреса

Слика је у ових 140 година постојања прошла кроз три приватне колекције. Први власници су били из београдске породице Гаћански. После тога је висила у збирци Владислава Стефановића из Новог Сада, а одатле продата, или само пресељена у Буенос Ајрес.

Сада је из Аргентине понуђена „Доротеуму“ на продају. Кустоскиња Доротеума описује компликован и неизвесан процес преговора пре коначног транспорта Ангелине за Беч.

Академски реализам 19. века је најтрезвенији сектор на тржишту. У поредјењу са старим мајсторима, модерном или, врло радикално, савременом уметности, ту су одушевљење и цене најниже. Рајмилерова међутим увек говори о том периоду са великим узбуђењем, наглашавајући драматику настанка, власништва и правих ратних авантура неких објекта.

Тако је и са Предићевом Ангелином. Први телефонски разговор са продавцем слике је текао задовољавајуће, док се Рајмилерова, од чистог узбуђења да добија ретког раног Предића „у руке“, није сетила да пита власника одакле се јавља. „Из Буенос Ајреса“, гласио је одговор.

Тада су логистички проблеми транспорта, осигурања и царине добили примат. Власник је одустао од таквог подухвата и намеравао да слику понуди некој од географски ближих аукцијских кућа.

„Доротоеум“ и Рајмилерова су међутим били упорни у наговарању и апелима да се слика понуди у регионалном оквиру у коме је настала, где Предић није само тржишна вредност, већ и културно добро.

Ангелина је на крају ипак стигла у Беч, одатле иде за Београд.

Где је Предићева Наталија...?

Урош Предић је рођен 1857. у Орловату/Зрењанин, тада делу аустроугарског царства, умро у Београду 1953, тада Југославији.

Заједно са савременицима Пајом Јовановићем и прерано умрлим Ђорђем Крстићем, чини тролист најпознатијих и интернационално признатих српских сликара академског реализма. Предић се ретко налази на тржишту.

У последњих 20 година на аукцијама у Европи и Америци кроз аукцијске продаје је прочло тридесетак слика, већина са религиозном тематиком. Цене су стабилне, у просеку од 5.000 до 30.000 евра. Управо постигнута цена у „Доротеуму“ је апсолутни рекорд. Тачне статистике нуде платформе artprice.com и artnet.com које прате тржишну вредност аутора.

У бечком „Доротеуму“ су се Предићева дела до сада нудила седам пута, не увек успешно.

Најпознатија погрешна процена, није сигурно да ли са стране власника или „Доротеума“, тицала се уља на платну Наталија Обреновић у елегантном ентеријеру из 1890. године, димензије 58 x 44 центиметара.

Наталија је понуђена „Доротеуму“ 2011. године. Пре тога је прошла кроз две временски ближе продаје, једном на аукцији у Бриселу, други пут у Лондону, и оба пута постигла сличну цену, око 30.000 евра.

На лондонској аукцији 2007. године је купио арт-дилер Зоран Сретеновић, Канађанин српског порекла.

Четири године касније се нашла на априлској аукцији у „Доротеуму“, процењена на 75.000 евра, два и по пута више од дотадашње тржишне вредности.

Према писању српских медија, власник је рачунао на добру вољу и импулсивну одлуку државе и очекивао „двеста до триста хиљада евра“, што личи на разбацивање цифрама. И 75.000 је била екстремно надувана цена, па је слика остала непродата.

Предић, Беч и Београд

Урош Предић је студирао сликарство на Уметничкој академији у Бечу, код истог професора, Кристиана Грипенкерла, кроз чије класе су прошли Паја Јованови, Карл Мол, Рихард Герстл, Макс Курцвајл и Егон Шиле.

Ангелина, датирана на 1884, настала је четири године после Предићевог завршетка студија.

У саопштењу Министарства културе почетком априла речено је да ће држава предузети све кораке како би тај портрет био откупљен за колекцију Народног музеја Србије у Београду. Подухват је успешно окончан.