Порођај царским резом у Турској је забрањен, сем у изузетним случајевима

Установама које немају сопствене операционе сале такође се забрањује да уопште отворе акушерска одељења. Поред тога, нова уредба прописује дигиталну документацију података о пацијентима и обавезује здравствене установе на модерне стандарде када је у питању безбедност података и транспарентност. Редовне контроле треба да обезбеде да медицински третмани буду у складу са научним смерницама.

Та пооштрена правила Министарства здравља у области акушерства изазивају жестоке полемике у Турској већ данима.

Царски резови и даље веома распрострањени

Извори блиски влади тврде да је број царских резова ионако у опадању, иако тај аргумент није поткрепљен статистикама. У стварности, број царских резова у Турској далеко премашује европски и просек ОЕЦД. У 2017. години, Турска је била на врху глобалне статистике. Према подацима ОЕЦД-а, тај проценат је 2018. износио 51,9 одсто, док је 2022. порастао на чак 57,2 одсто.

У Европи је тај тренд много умеренији: у земљама попут Шведске, Холандије и Француске проценат царских резова порастао је само незнатно. Европски принцип гласи: царски рез само када је медицински неопходан и увек у дијалогу између лекара и породиља. Европски суд за људска права такође позива на строге стандарде када се ограничава избор начина рођења – како би се заштитило право на одлучивање о сопственом телу.

„Најмање троје деце“ – природним путем

Док се многе земље залажу за веће право жена на одлучивање, Турска иде супротним путем. Исламско-конзервативна влада под председником Реџепом Тајипом Ердоганом изазива бурне реакције овом новом иницијативом. Већ више од 23 године спроводи такозвану „породично оријентисану“ политику, коју многе феминисткиње критикују као мизогину.

Још 2008. године Ердоган је позвао турске жене да „имају најмање троје деце“, што је тада, као и данас, изазвало велике полемике. Циљ је, према речима шефа државе, супротстављање демографским променама и старењу становништва. Ердоган је 2012. године такође изјавио:

„Желимо да подигнемо религиозну омладину“, и од тада је више пута поновио тај циљ. Прокламовањем 2025. као „Године породице“, влада сада жели да стави традиционалне исламске вредности у средиште своје породичне политике и да породицу промовише као темељ друштва.

„Напустите већ једном нашу спаваћу собу!“

Организације за права жена оштро критикују ту уредбу. „Дебата о царском резу води се мизогиним дискурсом и мерама које имају за циљ да окриве жене и да преузму контролу над њиховим телима. Приступ који жене приморава да рађају и прописује им какве мајке треба да буду представља напад на њихово право да саме одлучују о свом телу, плодности и животу. Улога државе није да женама прописује како ће се порађати“, поручују из организације за права жена „Љубичасти кров“ ((Mor Çatı) у разговору за Дојче Веле.

Чанан Гулу, председница Федерације женских удружења Турске (ТКДФ), сматра да ова уредба представља јасно кршење турског устава, међународних конвенција и основних људских права. „Устав сваком људском бићу гарантује право на живот, као и заштиту и развој његовог физичког и психичког интегритета“, наводи Гулу у свом саопштењу за јавност.

Уплитање у одлуку о начину порођаја је директан напад на телесну самосталност жена и њихово право на здравље. „Принудно мајчинство, принудни порођаји, забране царског реза – све то дубоко задире у право жена на самоопредељење. Бранићемо право жена на телесну аутономију.“

Својом критиком, Гулу се придружује све већем броју гласова из цивилног друштва и женског покрета који на владину здравствену политику гледају као на идеолошки мотивисану интервенцију. Држава гледа на жене као на „машине за рађање“, каже она, и захтева: „Доста је – изађите већ једном из наше спаваће собе!“

Оштра критика и од стране опозиције

И опозициона CHP диже узбуну. Ајлин Назлиака, потпредседница странке задужена за породичну и социјалну политику, упозорава на последице по жене у руралним подручјима: „У многим окрузима и селима медицински центри су једини приступ основној здравственој заштити. Ако тамо више не буду могући планирани царски резови, то је огроман корак уназад за безбедност трудница.“

Њено упозорење је јасно: „Та одлука угрожава не само слободе, већ и животе. Одлуку о начину порођаја доноси жена заједно са својим лекаром. Руке даље од тела жена!“