Probiotici, saveznici zdravog stomaka kod kuće i na putu

Problem putnih dijareja je izuzetno veliki. Pre ere kovida, smatralo se da oko 70 odsto zdravstvenih problema koje imamo tokom putovanja odlazi upravo na putne dijareje, što je oko 20 miliona ljudi godišnje sa ovim zdravstvenim problemom.

Uzročnici putne dijareje su drugačiji mikroorganizmi. „Dolazite u novu sredinu, naše bakterije koje imamo ovde nisu iste kao bakterije na nekim dalekim destinacijama. Ako neko putuje u Aziju, Afriku, gde je ipak drugačija kontrola i vode i hrane, izložen je velikom riziku da dobije putni proliv“, kaže profesor dr Dino Tarabar, specijalista interne medicine, gastroenterolog i onkolog.

Pre polaska u rizične krajeve možemo pripremiti organizam za potencijalne izazove.

„Nekad preporučujemo, pogotovo ako neko, na primer, ide na neki vrlo bitan sportski susret ili ako Filharmonija svira, gde ne smete da izostanete, čak i antibiotsku profilaksu. To je retko, ali se dešava. U neke manje rizične krajeve kad idemo, treba da ponesemo svakako probiotike, treba poneti loperamid“, navodi dr Tarabar.

Večita dilema je da li treba uzimati probiotike pre odlaska na put i kada početi.

„Nije loše dan-dva pred put piti i onda tokom celog puta, jer se često dešava da već treći dan kad dođete na neku destinaciju, počinju potencijalni problemi. Vi zamišljate atraktivne plaže i romantične zalaske sunca, a onda počnu prolivi, bolovi u trbuhu, povraćanje, temperatura“, objašnjava dr Tarabar dodajući da stomačni problemi neretko oduzmu dva-tri dana odmora što potpuno može da pokvari planove.

Reakcija može nekada biti blaga, ali stomačni problemi mogu vas držati u sobi i veći deo odmora.

Probiotici da, ali ne bilo koji

Niti sve crevne infekcije izazivaju iste teškoće organizmu niti su svi probiotici isti.

Dr Tarabar ističe da je kod ešerihije, salmonele, šigele, kampilobaktera neophodno jako „obezbeđenje“, to jest jaki probiotici koji će se izboriti s tim infekcijama.

„U 90 odsto slučajeva to su bakterijske infekcije. I zato nekad treba i antibiotike da ponesemo. I tu pravimo razliku. Ako idete na naše more, to bi bili azitromicin, loperamid, rifaksimin i probiotici iz te grupe, uglavnom laktobacilus, kaceus, acidofilus, plantarum“, istakao je gost Jutarnjeg programa.

U pitanju su jaki probiotici koji mogu da se izbore sa ešerihijom, sa salmonelom, ali, kako dr Tarabar naglašava, nije samo to dovoljno.

„Apsolutno higijena i savet da u takvim situacijama ne uzimate lokalnu vodu, pa čak ni led koji dobijete u restoranu. Da uvek imate flaširane vode, da obavezno perete ruke, da ne jedete voće koje ćete da operete tamo, već voće poput banana, gde možete da ogulite koru i na taj način smanjujete kontakt sa bakterijama“, kaže dr Tarabar.

Probiotike ne treba uzimati stalno

Tokom letnjih dana velika je ponuda, pijace su preplavljene voćem i povrćem, ali često nam se čini da je ono prskano različitim sredstvima i da bi možda trebalo da se zaštitimo nekako.

Treba li u tom slučaju preventivno piti probiotike i pre letnje sezone i tokom leta?

„Neke populacije, da, ljudi koji su možda skloni, imali su prethodno takve infekcije. Generalno ne preporučujemo svima da preventivno uzimaju probiotike. To nije neophodno. Ali u takvim situacijama, ako postoji povećan rizik od infekcije, da, nije loše uzimati, za putovanje obavezno“, ukazuje dr Tarabar.

Dovoljna je jedna kapsula svakog dana tokom putovanja ili tokom perioda konzumiranja određene hrane ili vode nesigurnog porekla.