Beograd po kvalitetu života pao na svetskoj listi

Nakon završene srednje škole, tražio je način da ode iz Palestine i počne samostalno da živi. Nije se držao kriterijuma britanskog Ekonomista, pa je Beograd izabrao slučajno.

„Kad kažem Beograd mislim na lep provod i dobro druženje. Ja mislim da je baš dobro živeti ovde kao student i ja Beograd posmatram kao majku jer mi je Beograd dao šansu da počnem svoj život“, priča student iz Palestine.

Jasmina je imala drugi motiv. Beograd je htela da upozna, jer je Srbija zemlja njenih predaka. Sudeći po prvom utisku, srpsku prestonicu smestila bi na kraj liste lepih gradova.

„Kad sam ja prvi put došla u Beograd, bila sam na železničkoj stanici rekla sam da je nemoguće da to bude železnička stanica za jedan glavni grad. Ali kada sam videla Knez Mihailovu onda sve to totalno drugačije izgleda. U ovoj ulici sam videla ljude koji pričaju na različitim jezicima i oseća se kao mali centra Balkana“, navodi Jasmina Đurđev, studentkinja doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka.

Po čemu Beograd prednjači, a u čemu je iza ostalih evropskih prestonica, svakog proleća otkrivaju najbolji srpski studenti. Njih na putovanje po Evropi vodi Evropski pokret u Srbiji.

„U početku oni su prvo iznenađeni stvarima koje tamo vide, a koje su drugačije. Recimo na početku se smeju kad vide da neki voz polazi u 2.38, međutim kada on zaista i pođe u 2.38 oni su iznenađeni. Ali vrlo brzo se naviknu na te stvari i na taj red koji tamo vlada i to im je prvi utisak“, priča Maša Živojinović iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Prema istraživanju britanskog Ekonomista, Melburn je grad u kojem se najbolje živi. Titulu evropskog šampiona dobio je Beč. Upravo austrijska prestonica je i nama uzor.

„U Beču postoji taj komfor koji se daje građanima u smislu da učestvuju u planovima za izgradnju. Grad ih često pita gde na primer da bude park, postoji to socijalno stanovanje koje je jako dobro uređeno. Parkinzi su jako dobro uređeni i to sve daje nekakav kvalitet života. Beč je dovoljno veliki, a u stvari je poput veličine Beograda“, ukazuje gradski menadžer Goran Vesić.

Kriterijumi po kojima se rangiraju gradovi su, između ostalog, bezbednost, zdravstvena zaštita, obrazovanje, infrastruktura i životna sredina. Najviše pozicije na rang listi zauzimaju gradovi srednje veličine u bogatijim zemljama sa manjim brojem stanovnika.

Veliki gradovi poput Londona i Njujorka, bar u istraživanjima, nisu baš primamljivi za život.