Читај ми!

Климатолог објашњава како смо добили гратис лето и када ће жедној земљи стићи киша и снег

Климатолог Владимир Ђурђевић каже да ће ова година бити глобално најтоплија. Аномалија је већ толико велика да би наредна два месеца требало да имамо мини ледено доба да она не би била најтоплија, поручује Ђурђевић.

Владимир Ђурђевић каже за РТС да је на читавој планети промењена клима, а да је разлог за то што су људи у последњих 150 година значајно променили количину угљен-диоксида у атмосфери.

Данас га, каже, има 50 одсто више, а угљен-диоксид је други најважнији гас ефекта стаклене баште, који омогућава да на планети буде топло.

Да нема ефекта стаклене баште, температура би преко лета била 30 степени мања, била би испод нуле, односно, како наводи, "били бисмо једна грудва леда".

"Пошто смо додали угљен-диоксид, други најважнији ефекат стаклене баште, лета су данас топлија, па су тако и јесени постале топлије. У Београду је пре неко вече била тропска ноћ, температура је била око 22,6 степени. Од када постоје сигурна и проверена мерења, од 1936. године, у Београду никад нисмо имали у октобру у Београду тропску ноћ. Претходни рекорд је 18,9 крајем октобра 2018. године", наводи Ђурђевић.

Указује и да је обарање рекорда у температури за два степена огромна разлика. Клима је промењена и због ње имамо овакве ствари које нису уобичајене.

"Ова година ће бити глобално најтоплија"

Септембар је забележен као најтоплији месец у свету, а у Србији је био трећи најтоплији месец. У неким градовима и најтоплији, углавном у Војводини.

"У климатологији јесен почиње 1. септембра, ми смо имали ове године гратис месец дана више лета него иначе. Ова година ће бити глобално најтоплија. Аномалија 2023. је већ толико велика да би у ова наредна два месеца требало да имамо мини ледено доба да она не би била најтоплија", наводи климатолог.

Прецизирао је и да је десет последњих година најтоплије, као и да идемо ка све већем загревању. То је и позив да овај проблем зауставимо и да га држимо у неким прихватљивим границама, наглашава.

"Једини начин да то урадимо је да престанемо да додајемо угљен-диоксид у атмосферу. Нажалост, људи ће и ове године додати мало више угљен-диоксида у атмосферу него претходне, коришћењем угља, нафте и гаса да бисмо произвели енергију", упозорио је климатолог. 

Указује и на пример ЕУ која све више у производњи енергије прелази на обновљиве изворе.

Без изненађења до краја октобра, шта доноси зима

Наводи и да ће наредне две недеље време бити слично и да неће бити неких превеликих изненађења, као и да ће у петак бити мало кише.

Кад се гледају дугорочне прогнозе, наводи да су највеће шансе да температуре зими буду изнад нормале, односно да ће бити топлије од просека за то доба године. 

"Падавине, око нормале вероватно у току ове зиме. Да ли ће бити снега на планинама? Хоће вероватно, раније него у нижим крајевима. Колико ће се дуго задржавати, колико ће бити ти дуги, интензивни продори хладног ваздуха, то је тешко прогнозирати у овом тренутку. Код нас су те епизоде са снегом постале ексцес, тако да је тешко видети у овом тренутку, да ли ће рецимо и у ком делу јануара, бити неки хладни период са мало више снега", наводи климатолог.

У овом тренутку може се рећи да ће зима у просеку бити топлија него што су неке очекиване вредности. 

Додаје и да је крај новембра обично тренутак када метеоролози знају прецизније како ће зима изгледати.

Жедна земља чека кишу

Ђурђевић наводи и да је за пољопривреду ова ситуација без кише веома неповољна.

"Нажалост, кажем, у наредних десетак, петнаест дана не виде се неке озбиљније падавине. У уласку у овај викенд имаћемо можда мало више падавина. После тога, поново, 6-7 дана се не виде неке озбиљније падавине", прогнозира Ђурђевић.

Нажалост, каже, пољопривредницима остаје да прате прогнозу и да се надају да ће можда у неком мало даљем периоду бити кише која би погодовала за јесењу сетву.

Да ли ће бити суперсоничних олуја

Ђурђевић истиче да сигурно постоје могућности за суперсоничне олује, да планета и атмосфера "иду у том правцу загревања". 

"Атмосфера је топлија, она у себи може да понесе више водене паре. То је једноставно физички закон. Тренутно, пошто је атмосфера у просеку топлија за један степен на целом свету, значи да у просеку имамо око седам одсто више водене паре. То је погонско гориво за супертропске олује. Што имамо више водене паре у приземљу, то је шанса да ће та супертропска олуја да буде снажнија, да ће дуже да живи, да ће направити више водене паре", објашњава климатолог.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво