Читај ми!

Климатолог Ђурђевић: Иако је само један, тај један степен је „кривац“ за обарање топлотних рекорда

Фебруар је на путу да обори многе топлотне рекорде. Глобално загревање изазвано људским фактором и Ел Нињо подижу температуре на копну и океанима. Човечанство је на путу да доживи најтоплији фебруар у историји, после рекордних јануара, децембра, новембра, октобра, септембра, августа, јула, јуна и маја, кажу научници са Берклија. Климатолог Владимир Ђурђевић каже за РТС да сведочимо редовном обарању температурних рекорда.

„Тренутно, просечна температура за овај фебруар је око 10 степени, то је једно седам степени изнад просека, тако да ће овај фебруар просечно, бити виши по температури и од просечног марта“, рекао је климатолог Владимир Ђурђевић. Подсетио је на рекорде и на прошлу годину која је била најтоплија година у Србији и у Београду, од када се врше мерења. Прошле године, имали смо и најтоплију јесен, а могуће је да ће текућа зима такође бити међу најтоплијим.

„Имаћемо најтоплију зиму ове године и није у питању само Србија. У питању је цела планета. Где год погледамо, обарају се топлотни рекорди све чешће“, додао је Ђурђевић.

„Сведочимо ономе што је предвиђено пре око 40 година а то је да ће људи успети да загреју планету, тако да, успели смо да је загрејемо и морамо да се на неки начин навикнемо на све чешће овакве вести и спискове оборених рекорда широм света“, рекао је гост РТС-а.

Каже да је цела планета значајно топлија него што је била у прошлости, и да је у просеку топлија за око један степен у односу на крај 19. века.

„Тај један степен доприноси да имамо планету ишарану тим рекордима и да се у многим деловима света константно обарају ти рекорди по питању различитих метеоролошких и климатских параметара“, објаснио је, и додао да је загревање планете убрзано последњих деценија, и да и даље ,сваке године досприносимо све већем присуству угљен-диоксида, што је један од основних разлога.

„Угљен-диоксид је променио хемијски састав наше атмосфере и у питању је други најважнији гас са ефектом стаклене баште, који том ефекту доприноси са 25 до 30 одсто, тако да је то као да сте додали још један прекривач око планете, који чува топлоту а угљен-диоксида је данас 50 одсто више него пре почетка Индустријске револуције“, изјавио је др Ђурђевић.

Спас у „зеленој енергији"

Нагласио је да је једини начин да се унос угљен-диоксида смањи – ослањање на обновљиве изворе енергије, енергије сунца, ветра, воде...који су, како је рекао, све економски исплативији.

„Све земље су договориле да ће ићи тим путем пошто су потписале Париски споразум, који предвиђа да глобално загревање зауставимо на тој граници од два степена“, рекао је др Ђурђевић, и нагласио да су актуелни рекорди упозорење да идемо тренутно погрешним путем.

Говорећи о леденим покривачима, професор Ђурђевић је рекао да су океани све топлији и да је зато, наравно, мање леда. Каже да је у просеку данас 40 одсто мање леда на Северном полу, него што га је било у прошлости, док је на Јужном полу, односно Антарктику, та динамика била мало другачија, али да се тамо свакако глечери уливају са копна у океан услед климатских промена. Све то доводи, како додаје, до пораста нивоа глобалног океана.

Ове зиме је било екстрема када говоримо и о температурама у минусу, на пример, у Монголији је зима била оштрија него икада са температуром од минус 50 степени, подаци кажу да је због веома ниских температура угинуло чак два милиона животиња.

„Клима је постала мало варијабилнија, мало неуобичајенија и скаче из врло хладних временских ситуација у врло топле, зато што глобално загревање доноси и промене у ваздушним масама које циркулишу преко северне хемисфере и једноставно, пошто се пол загрева брже од тропских ширина, а разлика у тој температури је та која одређује како ће се ваздушне масе премештати, оне се другачије премештају и онда се често деси да се на неком подручју из врло потлог, нагло пређе у хладно време са врло ниским температурама уз велики прилив хладног ваздуха, са Северног пола, али то су области ограничене, са релативно мањом површином“, објаснио је климатолог Владимир Ђурђевић.

Каже да такви случајеви умеју да збуне, али да је глобално, загревање планете далеко већи проблем, из објашњење да топлија клима значи да је она и нестабилнија, и да може узроковати брзе и нагле преласке временских услова.

понедељак, 15. април 2024.
30° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво