Читај ми!

Србија је посебно подложна временским екстремима, да ли су опасније суше или суперћелијске олује

Први јун, метеоролошки, значи почетак лета. О томе какво нас лето очекује, да ли ће суперћелијске олује поново да нас угрожавају, као и о последицама глобалног загревања, за РТС је говорио професор Владимир Ђурђевић, климатолог са Физичког факултета у Београду.

Професор Ђурђевић најављује период који је топлији и који ће вероватно, како каже, потрајати до краја јуна. Лето је међутим, метеоролошки, већ стигло првог јуна. Астрономски, стиже 20, а не 21. јуна. „То не мења ништа у принципу. Питање је позиције планете Земље у смислу њене ротације око Сунца, тако да повремено се та астрономска годишња доба помере за дан, два, у зависности од тога колико је прошло времена”, рекао је професор Ђурђевић. Метеоролозима лето које почиње првог јуна, и траје до 31. августа.

Говорећи о временским приликама током првих шест месеци ове године, гост Јутарњег програма рекао је да је почетак године био изузетно топао, као и јесен и зима које су за нама.

„Све до неке средине априла смо имали изузетно топло време у нашој земљи. Суша је била такође присутна, имали смо озбиљан дефицит падавина. Сад се ситуација мало поправила по питању суше, и од средине априла па до краја маја имали смо релативно пристојно време, отприлике с неким температурама које су очекиване за ово доба године. Можда у једним периодима је било нешто топлије, али нисмо имали, да кажем, неке температуре које су испод просека, тако да у ових задњих месеци и по дане време је било отприлике у неким очекиваним границама, што није лоше после овако великих аномалија које смо имали у првом делу године”, рекао је професор Ђурђевић и додао да се очекује лето са температурима изнад просека.

Додаје да, оно што је постало карактеристично за нашу земљу – јесу топлотни таласи који се појављују у току лета, којих је у прошлости било значајно мање него данас, и које можемо очекивати и надолазећег лета.

„Свако лето које пред нама је потенцијални ризик да имамо и суперћелијску олују. Тренутно не знамо да ли ћемо овог лета имати такву појаву, пошто се о олујном невремену може прогнозирати тек неколико дана пре него што наступи. Тако да не можемо тако пуно унапред да видимо. У наредних десетак дана, петнаест дана, сигурно нећемо имати, не би требало да имамо нека јача невремена”, каже професор Физичког факултета у Београду.

Топлотни таласи – ризик за здравље људи али и важан економски фактор

Професор Ђурђевић је објаснио и како временске аномалије могу да утичу на безбедност људи.

„Иако суперћелијске олује имају ту импозантну појаву која привлачи пуно пажње, у ствари током топлотних таласа се дешава да имамо већу смртност него што је то просек или очекивани број током године. Године. 2022. због великих топлотних таласа који су били у Европи имали смо преко 6.000 људи који су преминули, односно тих неких додатних смрти које се не би десиле, да није било топлотних таласа. У нашој земљи је била процена за ту годину да смо имали око 500 смрти изнад очекиваних вредности, тако су топлотни таласи изузети опасне временске појаве.

Треба да постоје опет нека врста упозорења или нека врста савета како да се људи понашају током тих таласа, да што мање времена проводе напољу, да у току ноћи покушавају да спавају у неким просторима које су расхлађене“, истиче проф. Ђурђевић и додаје да би управо топлотним таласима требало посветити више пажње у оносу на суперћелијске олује, која такође могу да нанесу штету, али су, према речима климатолога, мање опасни по здравље људи од топлотних таласа.

Топлотни таласи утичу и на економију и на потрошњу енергије у смислу потрошње струје због појачаног рада клима-уређаја. Ту су и суше које су у Србији 2012. преполовиле принос кукуруза.

„Суше су екстреми које с друге стране, наносе највеће материјалне штете у нашој економији. Суше доносе толико велике штете да се то види годишње у друштвеном производу. Тако да имамо године кад смо имали губитке, рецимо као што је била 2012. или 2017. када смо имали губитке преко пола милијарде евра. За 2012. неке процене иду у две милијарде долара да је била процена штете”, каже професор, и истиче да је одбрана од суша врло тешка, јер су то екстреми који умеју да трају дуго, и по шест, седам месеци, због којих највише последица осете пољопривредници.

„Када суша после неколико месеци, да кажем, прође или после неколико месеци ми подвучемо црту да видимо шта се десило, онда видимо у ствари да смо притрпели огромне финансијске губитке. А једно од решења би у пољопривредници било наводњавање. Али суше такође имају тако велике површине, значи малтене је цела земља под сушом, а ви не можете да очекујете да у целој земљи поставите систем за наводњавање, то је, да кажем, немогуће, тако да је одбрана од суше врло сложен процес и треба да постоји нека врста дугорочног планирања”, истиче климатолог.

Наводи да је током суша, поред осталих проблема, отежана и производња струје пошто хидропотенцијали падну, и да се дешава и заустављање пловидбе, односно бродова, међу којима су и они теретни, па последично трпи и трговина...

Опрез и дугорочно планирање

Док су с једне стране суше и проблеми које са собом носе, с друге стране имамо екстреме падавине које проузрокују поплаве. Србија је сада подручје које је склоно и једном и другом екстрему.

„То је врло незгодно, пошто не у већини, али у добром делу света или ће суше да доминирају у будућности или ће да доминирају ове екстреме падавине. Ми се нажалост налазимо у региону где ћемо видети и један и други екстрем прилично изражен, и то је један од разлога зашто је наш регион погођен климатским променама можда мало више од неког просека, о чему исто често причамо, и због тога требамо да будемо опрезни по свим овим питањима“, упозорио је професор Физичког факултета, климатолог Владимир Ђурђевић.

субота, 20. јул 2024.
26° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару