Амерички (не)достижни сан

"Израз незадовољства америчког народа" - углавном је све што је председник Барак Обама рекао о покрету "Окупирајте Волстрит", најновијем феномену на политичкој сцени САД, лансираном средином септембра на улицама Њујорка.

Још увек се, додуше, и не може много више рећи о тој најновијој појави која се шири Америком, а која је била медијски готово игнорисана све до пре недељу дана када је у протестној шетњи преко Бруклинског моста ухапшено око 700 људи, пише Танјуг.

"Окупирајте Волстрит" започет је као типичан спонтани "покрет одоздо", са паролом против похлепе Волстрита која је Америку гурнула у кризу, против утицаја крупних корпорација на политику, као и против друштвених неправди.

Поред Њујорка, у којем је почео, покрет се проширио и на друге градове по САД. После Лос Анђелеса, Бостона и Чикага активисти "Окупирај Вашингтон" и "Зауставите машину" јуче је марширало америчком престоницом, а у једном тренутку затворили су и национални музеј Смитсониан.

Састав покрета је разнолик. Чине га људи најдиректније погођени кризом, који су остали без посла или дома, као и они који страхују да их то тек чека - синдикално организовани радници и студенти.

Наравно, има оних којима иде сасвим добро, али дају подршку из чисто идеолошких разлога.

Поред тога, ту су и они који би да осете или се подсете атмосфере демонстрација од пре четири деценије, као и активиста увек спремних да се туку за људска права и здраву животну средину, или само са полицијом.

Иако поруке покрета звуче релативно јасно, "Окупирајте Волстрит" се још није у потпуности идејно профилисао, а организациона структура се засад своди на комуникацију преко друштвених мрежа на Интернету, због чега и демократе, који би природно требало да буду на њиховој страни, задржавају опрез.

Оно што је покрет до сада постигао, иако се у већини градова, осим у Њујорку, учесници демонстрација и даље углавном броје у стотинама, јесте да су већ сада променили нагласак политичке дебате на националном плану.

Уместо о великим трошковима владе, смањењу дефицита стезањем каиша и укидању бенефиција за најрањивије делове друштва, сада се дебата помера на поље које више одговара демократама - указивање на неоправдане друштвене неједнакости и неодговорност врхова корпорација за рецесију, као и захтев за равномернију поделу терета извлачења из кризе.

Републиканци, традиционално странка крупног капитала, углавном немају дилема како да се поставе према покрету. Од кандидата за председника те странке, Мит Ромни је рекао да је опасно покретање класног рата у САД, док је Херман Кејн оценио да су циљеви покрета неамерички.

Док их републиканци третирају углавном као снагу хаоса, демократе настоје да се годину дана пред изборе не конфронтирају са популистичким расположењем и настоје да их каналишу.

Ако покрет настави да расте, могао би донети приличну корист Демократској странци, тако што би мобилисао њено бирачко тело, као што је прошле године крајње конзервативни покрет "Чајанка" помогао републиканцима да преузму контролу над Представничким домом Конгреса.

Сличности са "Чајанком", иако на потпуно другој страни политичког спектра, не могу се заобићи, јер се оба покрета баве истим стварима - незадовољствима насталим из ускраћености за "амерички сан".

"Окупирајте Волстрит" има времена да се организује и на сличан начин као "Чајанка", утиче на председничке изборе у новембру 2012. године.

Судбина покрета зависи од његове будуће еволуције, али и од тога како га виде главни политички играчи у САД.

Председник Обама настоји да до избора обезбеди наклоност такозваних независних бирача, који одлучују изборе и код којих његов рејтинг тренутно није сјајан. Такво бирачко тело није склоно претеривањима у виду уличних забава, нити акција које ремете привредне и животне токове земље.