Протести у Британији

Због планова британског премијера Дејвида Камерона да се у наредних пет година смање издвајања за јавни сектор, редукују бенефиције и број запослених, у лондонском Даунинг стриту окупило се око 3.000 људи у знак протеста. После протеста десетак људи је упало у владину зграду, од којих су троје приведени.

Министар финансија Џорџ Озборн наложио је смањење трошкова за 83 милијарде фунти, што је, како тврди, уз повећање пореза, неопходна мера за смањење буџетског дефицита.

Британска влада планира да број запослених у јавном сектору смањи за чак пола милиона људи.

Због најаве рестриктивне владине политике испред седишта британског премијер у Даунинг стриту, протестовало је више од хиљаду демонстраната. Многи од њих су огорчени, јер ће због смањивања буџетских давања остати без посла. Они су позвали раднике и незапослене да им се придруже и затражили генерални штрајк.

Запослени у Великој Британији, до сада, нису исказивали веће јавно противљење кресању буџетских давања, али синдикати упозоравају да ће се незадовољство људи рефлектовати и на улицама градова, када се буду осетиле праве последице најновијих владиних мера.

Радничка удружења планирају низ маршева и демонстрација наредних недеља.

Британски штампа данас опширно анализира драконске мере штедње, којима се влада бори са огромним буџетским дефицитом, а коментатори се разликују у оценама ко ће поднети највећи терет тих мера.

Гардијан објављује да је, смањењем јавних трошкова о којима је Маргарет Тачер могла само да сања, секира пала на сиромашне. Конзервативци су кренули у демонтажу државе благостања, показујући своје право радикално, неолиберално лице.

Најсиромашнији ће бити највише погођени предложеним мерама сматра Индипендент, док Дејли телеграф процењује да ће највећи терет ипак поднети средња класа.

Тајмс наводи да би ово могао да буде тренутак када је Британија одустала од лакомислене жеље да троши новац који нема, опредељујући се да државу прилагоди својим материјалним могућностима.

Министар финансија Џорџ Озборн, у маниру великог коцкара, ставио је огроман улог на то да Британија може, и у временима економске неизвесности, да издржи смањење јавних трошкова за читавих 95 милиона евра и да из свега изађе јача, праведнија и богатија, пише Фајненшел тајмс.

Министар Озборн, који је наследио буџетски дефицит већи него и у једној од најразвијенијих земаља света, кренуо је у најагресивнију послератну фискалну консолидацију, а његов експеримент пажљиво прате политичари и економисти широм света, наводи лист.

Смањење буџетског дефицита било је неизбежно, јер је Британија сиромашнија него што је мислила да јесте. Питање је било колико брзо треба смањивати јавну потрошњу. Влада је пресекла, а са последицама те одлуке мораће да живи и она и цела држава, пренео је ФТ.