Расмусен тражи штит

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен позвао је земље чланице тог савеза да одобре противракетни систем који би заштитио Европу и Северну Америку, наводећи да је то одговорност Алијансе.

Расмусен је рекао да ће нова мисија НАТО-а, која треба да буде усвојена на самиту у Португалу, следећег месеца, бити усмерена на рационализацију и реформисање организације у циљу суочавања са новим претњама.

"Главни задатак НАТО-а - да брани 900 милиона својих становника, никад се неће променити, али то мора бити савремена одбрана против савремених претњи", изјавио је Расмусен, на састанку министара спољних послова и одбране држава чланица НАТО-а.

НАТО је предложио да прошири постојећи систем ракетне одбране, да би била покривена територија свих земаља чланица у одбрани од ракетних напада из држава као што су Иран и Северна Кореја, а Расмусен је предложио да се у тај пројекат укључи и Русија.

"Претња је јасна, могућности постоје и трошкови су остварљиви", рекао је Расмусен, додајући да ће одлуке које буду донете, у наредне две седмице, "обликовати будућност најуспешније алијансе на свету".

Предлог о ракетној одбрани подржавају Сједињене Америчке Државе, али је нејасан став неких европских влада, које истичу велике трошкове таквог система.

Штит јефтинији од Бушовог

Предложени систем коштао би 279 милиона долара и знатно је јефтинији, али и мање способан од противракетног система који је предлагала администрација Џорџа Буша, а који је изазвао спор са Москвом.

Русија се противила постављању радара и противракетног штита близу својих западних граница.

САД тражи да НАТО буде опремљен и за размештање снага изван традиционалног европског подручја, у Авганистан или Индијски океан, ради борбе против побуњеника, односно пирата.

Многе европске владе, међутим, тврде да Алијанса не би требало да се претвори у светског полицајца, у тренутку када спроводе строге мере штедње и смањују трошкове услед економске кризе.

Амерички секретар одбране Роберт Гејтс изразио је забринутост, због смањења трошкова за одбрану у Европи и утицаја који то може имати за САД.

Гејтс је рекао да ће једна од главних тема, на предстојећем самиту, бити реформа и рационализација масивне командне структуре НАТО-а.

Ако буду одобрени предлози о смањењу броја агенција Алијансе са 14 на три - за логистику, набавку и комуникације, годишњи буџет НАТО-а од 1,5 милијарди долара годишње биће значајно смањен, као и број запослених, са 13.000 на мање од 9.000.