На видику бољи дани за севернокорејску економију – Москва, Пекинг и Минск за мирније снове династије Ким

Након вишегодишњег трговинског затишја насталог услед међународних економских санкција, чији је циљ био да владу у Пјонгјангу присиле на денуклеаризацију (којима су се делимично били придружили и Пекинг и Москва) и услед епидемије новог коронавируса, Демократска Народна Република Кореја закључује све више пословних споразума - углавном са руским предузећима, али и економским субјектима из Белорусије и Народне Републике Кине.

Медији у Источној Азији, нарочито они у Јужној Кореји, с великом пажњом прате обнављање  економских веза Северне Кореје са иностранством. Конкретни повод за то је низ састанака руских, белоруских и кинеских званичника са севернокорејским политичарима и бирократама у марту и априлу ове године. 

На пример, међу њима је био и априлски сусрет губернатора дела Херсонске области који је под контролом руских снага Владимира Саљда са севернокорејским амбасадором у Москви, током којег је разматрано шта би од хране и прехрамбених производа та област могла да понуди севернокорејском тржишту. Тада су поменути брашно, уље и разне прерађевине. 

Отприлике у исто време, половином априла, удружења синдиката Русије и ДНРК су потписала нови споразум, који ће даље отворити пут за ангажовање севернокорејских радника у руској индустрији, укључујући ту и војну.

Рад у Русији (и Кини) је важан извор девизних прихода за изоловану севернокорејску државу, јер, бар по извештавању јужнокорејских медија, ти гастарбајтери осим за своје породице, један део плате стечене у иностранству одвајају и за севернокорејску државу. 

Ова форма сарадње, наравно, битна је и за Русију, јер је због рата у Украјини део мушке радне снаге напустио земљу како би избегао мобилизацију, док је неколико стотина хиљада људи регрутовано у армију, па највећој словенској земљи сада недостаје радника. У 2025. години Москва је издала око 36.000 виза за севернокорејске грађане. 

Нови почетак за туризам у Северној Кореји

Треба рећи и да полако али сигурно расте број руских туриста у Северној Кореји. Они су по први пут од пандемије почели да пристижу у ту земљу у фебруару 2024. У летњим месецима прошле године њих око 2.500 хиљаде је посетило далекоисточну комунистичку државу. 

Познато је и да је за ово пролеће планирано отварање авио-линије између Москве и Вонсана, новог приморског туристичког комплекса у Северној Кореји који има смештајне капацитете за око 20.000 гостију.  

Такође, у другој недељи априла ове године у Пјонгјангу је одржана Међународна изложба туризма, сувенира и здравља - једна врста сајма туризма, на којем су, поред руских, учествовале и кинеске путничке агенције, па се очекује да ће у планинску државу на северу Корејског полуострва у већем броју ускоро почети да пристижу и Кинези. 

Ваздушни и шински саобраћај између Кине и Северне Кореје обновљен је управо у марту ове године, након посете кинеског амбасадора Вонсану.

Кинеске туристичке агенције у понуди, поред плажа и луксузних хотела у региону Вонсан-Калма, имају и престоницу Пјонгјанг, планинска одмаралишта, историјски град Кесонг и демилитаризовану зону на граници са Јужном Корејом. Њихове организоване туре за Северну Кореју, сматра се, почеће у јуну. 

Западни извори процењују да је пре пандемије та земља од туризма зарађивала релативно скромних 120 до 175 милиона долара годишње.

Међутим, сада постоји јасан интерес Москве и Пекинга да Северну Кореју економски снажније подупру и чвршће интегришу у војнополитички блок који се опире глобалној доминацији САД и њихових савезника. Зато је логично претпоставити да ће се тај девизни прилив у наредном периоду повећати. 

Руска економска помоћ кичма који држи севернокорејску владу

Крајем марта Пјонгјанг је посетио белоруски председник Александар Лукашенко, који је са домаћином председником Ким Џонг Уном разговарао о потенцијалној економској сарадњи у низу области од пољопривреде до информационих технологија, потписао споразум о пријатељству и сарадњи и договорио отварање белоруске амбасаде у Пјонгјангу.

Белоруски медији тада су јавили да постоји потражња и реална могућност за извоз хране и лекова из бивше совјетске републике у Северну Кореју.

С тим у вези, источноазијски медији, али и амерички тинк-тенкови преносе да су средином априла руски председник Владимир Путин и белоруски лидер одржали телефонску конференцију током које су разговарали о могућим заједничким пројектима у ДНРК.

Русија је у 2024. години са Северном Корејом потписала стратешки уговор о међусобној војној и економској помоћи, који подразумева учешће потписница у одбрани друге стране уколико она буде нападнута од неке треће земље.

Севернокорејски пешадинци и артиљерци учествовали су у борбама у Курском региону у Русији, и Пјонгјанг је, устврдила је јужнокорејска новинска агенција Јонхап, Москви испоручио топовске гранате, вишецевне ракетне бацаче и одговарајуће пројектиле, те балистичке ракете.

С друге стране Русија, сматра се, снабдева Северну Кореју за њу дефицитарним сировинама и робом, као што су нафта, гас и храна. Она јој је, сматра се, уступила и технолошка решења за војне системе и оруђа, као што су балистички пројектили, дронови или подморнице.

Такође, по извештавању јужнокорејских медија, Русија је ДНРК испоручила и противваздушне системе "панцир", противбродске ракете и друго.

Амерички војни врх већ више од годину дана спекулише да ће Москва у блиској будућности Северну Кореју снабдети и савременијим ратним ваздухопловима од оних које та далекоисточна земља сада поседује, као што су "МиГ-29" и "Су-27". 

Међутим, оно што се чини извесним је да је Русија, практично, узела на себе улогу водећег финансијера ДНРК коју је претходно годинама имала Кина. Наиме, пре него што се придружио санкцијама УН у другој половини 2010-их Пекинг је од Северне Кореје сваке године куповао угаљ и гвоздену руду вредну неколико милијарди долара.

И мада је наставио да (релативно пасивно) подупире владу у Пјонгјангу кроз свој банкарски систем и пограничну трговину, због смањеног обима размене са Кином, Северна Кореја је нешто пре и током пандемије доживела неколико тешких година када су у питању несташице хране и енергената.

Због тога су обновљено интересовање и конкретно ангажовање Москве (и њеног савезника Минска) од суштинског значаја за владу у Пјонгјангу.