Београд – последња Хамнеијева посета Европи и "стрела је одапета"

“Очекујем да ће се у Персијском заливу успоставити праведан и трајан мир“, рекао је Али Хамнеи у Београду те 1989. године. Шест месеци раније окончан је осмогодишњи ирачко-ирански рат. Значајан допринос миру дала је једна од оснивача Покрета несврстаних - Југославија. Међутим, и готово четири деценије касније овај део света далеко је од мира. Сједињене Америчке Државе и Израел бомбардују Техеран, а више од 40 иранских високих званичника убијено је у једном дану. Међу њима и ајатолах Али Хамнеи.

Слична глобална превирања била су и 1989. године. У тренутку када се међународни поредак мењао, две државе Југославија и Иран настојале су да очувају принципе независности и сарадње међу земљама у развоју.

Неколико месеци касније, у јуну 1989. године, Хамнеи је изабран за врховног вођу Ирана, чиме је боравак у југословенској престоници остао упамћен као његова последња посета Европи.

Током боравка у Београду, Хамнеи се састао са председником Председништва СФРЈ Раифом Диздаревићем. Како је наведено у заједничком саопштењу објављеном у престоници, разговори су вођени "у срдачној атмосфери пријатељства и узајамног разумевања, што карактерише односе између две несврстане земље“.

Диздаревић и Хамнеи су рекли да су задовољни позитивним развојем билатералних односа и политичког дијалога, као и да су спремни да јачају односе у свим областима. 

Посебно су разговарали о економској сарадњи, а било је речи о науци, просвети, култури и информисању.

Саговорници су се осврнули и на међународна питања – од припрема за Девети самит Покрета несврстаних, до ситуације на Блиском истоку, у Авганистану и Јужној Африци.

Једна од значајних тема на столу двојице лидера била је и конвенција о забрани развоја, производње и употребе хемијског оружја.

Југословенска страна поздравила је одлуку Ирана да прихвати Резолуцију 598 Савета безбедности УН и оконча рат са Ираком, изразивши наду да ће то представљати основу за трајнији мир у региону.

"Стрела је одапета"

Хамнеи је посету Београду завршио конференцијом за новинаре у Двору на Дедињу. Доминирала су питања о прогону британског писца Салмана Руждија и књизи "Сатански стихови“.

"Мислим да овај случај нема решења. Стрела је одапета. Веома је брижљиво нанишањена и на путу је ка свом циљу. Стога арогантни људи треба да науче шта им се може десити ако вређају и понижавају друге“, рекао је Сајед Али Хамнеи.

Оценио је да се десио незгодан инцидент који је у светској јавности различито коментарисан.

"Није потребно читати књигу реч по реч да би се схватило да је реч о увредама“, навео је Хамнеи и додао да Иран нема намеру да извози исламску револуцију и да ислам у свом веродостојном тумачењу поштује друге вере. 

Порука коју је Хамнеи из Београда упутио Руждију била је тема бројних светских медија. Роман "Сатански стихови" забрањен је у Ирану годину раније -1988. јер га многи муслимани сматрају богохулним. Хамнеијев претходник, ирански лидер, ајатолах Рухолах Хомеини издао је фетву, или едикт, позивајући на Руждијеву смрт. За време Алија Хамнеија полузванична иранска верска фондација повећала је награду за убиство Руждија са 2,8 милиона долара на 3,3 милиона долара. У међувремену, 2022. године Ружди је рање ножем, а било је и више покушаја убиства на преводиоце Руждијевих текстова. 

Посета Београду била је део шире дипломатске турнеје Хамнеија. Исте године посетио је Кину и Северну Кореју у мају 1989. године. Месец дана касније, изабран је за врховног вођу Ирана и од тада никада није напустио земљу.

Посета Београду добила је тиме и историјску димензију – као последњи сусрет Алија Хамнеија са европским тлом.