Економски резултати Трампове посете Токију и Сеулу – сада се лакше дише

Амерички председник Доналд Трамп и његови министри Скот Бесент, Хауард Лутник и Пит Хегсет боравили су у званичној посети Токију од 27. до 29. октобра, да би сам крај месеца потом провели у Републици Кореји.

Оно што је јапанска страна, бар у економском погледу, највише прижељкивала од Трампове посете било је да се изврше корекције, односно, утаначе детаљи начелног договора у вези царина постигнутог у јулу. Тада није био састављен званични документ, што је касније довело до различитих тумачења тога шта је заиста договорено.

Наиме, тврдња министра трговине Хауарда Лутника након завршетка преговора да ће Јапан и Република Кореја улити укупно 900 милијарди долара у инвестициони фонд којим ће онда по свом нахођењу располагати председник Трамп, дубоко је узнемирила владе у Токију и нарочито Сеулу, јер је значила да оне неће имати готово никакву моћ одлучивања у вези са тим где ће и зашта отићи њихов новац, те да ће морати да испоруче огромне количине кеша у кратком року од три године.

Насупрот томе, у Токију и Сеулу су били уверени да се највећи део давања од 550, односно, 350 милијарди долара које су били присиљени да обећају да би им Трамп смањио царине са 25 на 15 посто неће састојати од новца и директних инвестиција, већ дугорочних зајмова и банкарских гаранција за пројекте у САД, од којих неки не морају бити реализовани. 

Сада се лакше дише

Посета америчког председника, дакле, омогућила је владама у Токију и Сеулу да, након серије претходних разговора, коригују америчко тумачење споразума о царинама и за себе издејствују повољније услове. Нарочито је, чини се, у тим настојањима била успешна Плава кућа (влада Републике Кореје). Она је од Трампа и његовог тима, након пар месеци гласног протеста да би исплата 350 милијарди долара у кешу земљу гурнула у врло опасну финансијску и политичку кризу будући да се њене укупне девизне резерве крећу између 413 и 420 милијарди долара, извукла обећање да ће временски оквир за поменута гигантске инвестиције бити десет година, а не само три.

Она је такође издејствовала и сагласност да годишњи износ тих инвестиција неће прећи 20 милијарди. Односно, Јужна Кореја ће у ратама исплатити укупно 200 милијарди долара у заједнички инвестициони фонд, одакле ће бити коришћени за изградњу енергетске мреже и подводних оптичких каблова, док ће преосталих 150 милијарди долара бити дат кроз директне инвестиције у америчку бродоградњу и зајмове.  

И Токио је, по извештавању тамошњих медија, успео да, кроз конкретизацију договора о инвестицији 550 милијарди долара јапанског новца, донекле побољша свој положај тако што је добио потврду да ће та средства бити усмерена у оне пројекте од којих и јапанска привреда може да има користи. Мада, по извештавању јапанских медија, остаје обавеза да се те инвестиције изврше до краја Трамповог мандата (јануара 2029.).  

Чланови Трамповог тима у посети Токију, министри Лутник и Бесент, који су и били главни преговарачи током лета, са јапанским домаћинима су изашли у јавност са изјавом да ће средства јапанске владе и компанија углавном бити искоришћена за пројекте у области енергетике (нафта, гас, нуклеарна енергија), рударства (експлоатације и обраде ретких метала) и вештачке интелигенције. 

Енергетика и рударство на врху листе Трампових жеља

Између осталог, јапански новац биће уливен у развој налазишта гаса на северној обали Аљаске и изградњу гасовода до њене јужне, пацифичке обале, одакле би требало да бродовима буде транспортован за Јапан и друге азијске земље. Реч је о дивовском, скупом пројекту од 44 милијарди долара у вези са чијом физичком изводљивошћу и финансијском исплативошћу су јапански бизнисмени у протеклим месецима у више наврата изразили скепсу.

Ипак, њихова влада је морала да на њега пристане - за Трампову администрацију повећање производње гаса на Аљасци је есенцијално ради остварења ширег геостратешког циља, а то је потискивање Русије са јапанског тржишта енергената и преузимање дела тржишног колача у источној и југоисточној Азији  од конкурената са Блиског истока, попут Катара или Омана. У пројекат на Аљасци биће укључени највећа јапанска компанија из области електропривреде "ЏЕРА" и крупно престоничко предузеће "Токио гас".

Јапанци (конкретно, "Мицубиши тешка индустрија" и "Тошиба") ће финансијски и технолошки помоћи компанији "Вестингхаус" да конструише мале модуларне нуклеарне реакторе и гради нуклеарне централе, које су неопходне за напајање струјом крупних дата центара и нових фабрика. Џинови јапанске економије "Софтбанк", "Хитаћи" и "Мурата" ће учествовати у пројектовању, изградњи и одржавању енергетске мреже у САД, док ће "Панасоник" испоручити разне врсте електронских уређаја и технологије за акумулацију и чување електричне енергије.

Инвестиције од више милијарди долара у САД су најавиле и јапанске фармацеутске и биотехнолошке компаније "Фуђи филм", "Такеда", "Шионоги" и други. 

Јапан, који је у прошлости извршио одређена улагања у експлоатацију и прераду ретких земних минерала и тако за двадесетак процената умањио своје ослањање на Кину у тој области, требало би да допринесе и успостављању ланца снабдевања САД тим металима есенцијалним за електронску и индустрију наоружања. 

У Токију је потписан и меморандум о разумевању у вези са сарадњом у развоју технологија које се употребљавају у освајању свемира.

Кад Јапанци крену у мега шопинг

Од раније је познато да ће јапанске авио компаније "АНА", "ЏАЛ",  и "Скајмарк" купити укупно око стотину "Боингових" путничких летелица, те да ће Јапан потрошити додатних неколико милијарди долара на америчко наоружање. Планирају се и већи увоз америчког пиринча, соје, кукуруза, меса и, нарочито, аутомобила, који су генерално непопуларни у Јапану због својих великих димензија и потрошње горива.

Након Трампове посете јапански медији пишу да ће заиста бити реализована раније помињана идеја о томе да, ради смањења огромног јапанског суфицита, "Тојота" увезе сопствене аутомобиле произведене у фабрикама на тлу САД. Они откривају да руководство највећег светског произвођача и продавца возила намерава да из Сједињених Држава у своју домовину пребаци већи контингент пикапа "тундра" и седана "камри", који се иначе не продају у Јапану, као и да су ови четвороточкаши, скупа са Трампу посебно драгим пикапом "Форд Ф-150", били паркирани испред резиденције за пријем страних званица у токијском кварту Акасака, где је угошћен Трамп. 

Наиме, и увоз и дистрибуција "Фордових" пикапова "Ф-150" и других возила америчких произвођача могао би иде преко "Тојотине" продајне мреже, пишу јапански медији. Та компанија, кичма јапанске економије, би у својим аутомеханичарским радионицама могла да организује и логистичку подршку за америчке аутомобиле. Тиме би, сматрају јапански коментатори, неки од недостатака од којих су на тржишту острвске царевине патили амерички произвођачи и који су изазивали неповерење код јапанских потрошача били уклоњени и пут отворен за динамичнију продају америчких четвороточкаша. 

Штавише, и корпорација "Нисан" могла би да посегне за сличним методом као "Тојота", јављају посленици седме силе у Земљи излазећег сунца.

Трампов тријумф?

Тако је Трампов напор да од источноазијских војнополитичких савезника у кратком року изнуди огромну количину новца за брзу реиндустријализацију своје земље, с акцентом на изградњу инфраструктурне мреже која би могла да подржи отварање нових фабрика и развој енергетски врло захтевног сектора вештачке интелигенције, чини се, коначно уродио плодом у смислу да су (прецизније) дефинисани сектори и пројекти у које ће се улагати тај капитал. 

Скептици кажу да ће Јапан и Република Кореја, мада је Трампов тим у више наврата претио (поновним) увођењем виших царина у случају да оцени да Токио и Сеул отежу у испуњавању својих обавеза, вероватно покушати да одуговлаче у спровођењу тих пројеката како би купили време и дочекали неку нову, мање агресивну владу у Вашингтону.

Чак и да је тако, чињенице да су се тако крупне економије као што су Јапан, Република Кореја (и ЕУ) лако повиновале присили Вашингтона и да њихов војнополитички допринос интересима САД у источној Азији, у Ираку, Авганистану и другде није био довољан да их поштеди царина саме по себи су довољно велики преседан. Након њега повратак на старо ће бити јако тежак, и када су у питању билатерални односи Токија и Сеула са Вашингтоном и међународни економски односи уопште.