Нови удар Сједињених Америчких Држава на кинеску економију

Отворена је нова страница у америчком економском рату против Народне Републике Кине. 

У настојању да силом повећа бродоградњу на тлу САД, влада у Вашингтону је донела одлуку да посебним глобама оптерети све домаће и стране бродске компаније које користе пловила кинеске производње и уопште све бродове у кинеском власништву који пристану у америчке луке.

Конкретно, реч је о глоби од 18 долара по нето тони или 120 долара по сваком истовареном контејнеру за компаније које у свом пословању користе бродове направљене у кинеским бродоградилиштима и намету од 50 долара по нето тони за сва пловила чији су власници или којима управљају кинеске бродске компаније. То у пракси значи да би поједини кинески бродови могли да буду оптерећени таксама у износу од неколико стотина хиљада долара при сваком пристајању у неку америчку луку.

Штавише, амерички законодавац предвиђа постепено повећање поменутих намета у наредне три године, с тим што се од њих у целости изузимају пловила која служе за транспорт течног природног гаса.

Циљ економско слабљење Кине и подупирање домаће бродоградње

Америчка влада започела је разматрање могућности да уведе намете на бродова кинеског порекла у априлу прошле године током трајања мандата (бившег) председника Џозефа Бајдена - тада је формално покренута истрага о начину на који послују кинески бродоградитељи и оператери лука. Циљ је био да се пронађе некаква неправилност, Кинези оптуже за нефер пословну праксу и онда уведу глобе и дажбине које би пуниле амерички државни буџет и америчке бродске компаније присилиле да се за набавку пловила окрену домаћим бродоградилиштима, те их тако, својим наруџбинама, тргну из вишедеценијског дремежа.

Ту иницијативу, као и Бајденову одлуку да уведе царине од 100 одсто на увоз кинеских електричних аутомобила, наравно, прихватила је влада председника Доналда Трампа, а коначна одлука у вези глобе за кинеске бродове, пала је, јављају азијски медији, 3. октобра.

Њено спровођење почиње већ од 14. овог месеца, а званично се правда тиме да Пекинг агресивно настоји да оствари доминацију у поморској логистици и бродоградњи.

Политика присиле

Наравно, кажњавање америчких бродских компанија за то што су купиле или изнајмиле приступачна и квалитетна кинеска пловила која су им омогућила профитабилно пословање и изнуђивање нових поруџби за домаћа бродоградилишта сами по себи нису довољни, јер је изградња бродова, нарочито оних прекоокеанских, логистички врло сложен и скуп посао.

Ту у причу улази други елемент силеџијске политике Вашингтона - присиљавање јужнокорејских и јапанских предузећа путем претњи високим увозним царинама да инвестирају у америчка бродоградилишта и уступе им своје напредне технологије. Том притиску добрано су се повиновале јужнокорејске компаније, које су најавиле улагање чак 150 милијарди долара у америчка бродоградилишта.

Реч је о огромној инјекцији капитала и знања која би требало да оживи посрнули сектор бродоградње у САД, које, мада номинално највећа економија света, гледано по укупној тонажи, производе мање од пола процента бродова света, те стога немају људске и материјалне капацитете за већи искорак у бродоградњи.

Трећи крак америчког напада на кинески капитал и интересе у области поморске логистике и транспорта је притисак на стране владе да из лука у својим земљама протерају кинеске компаније или умање, односно, ограниче њихов власнички удео.

Неоствариви циљ?

 Управо због тог недостатка индустријског капацитета, поједини критичари најновијег потеза владе у Вашингтону, као аустралијски економиста и синолог Ворик Пауел, тврде да увођење глоба на бродове у кинеском поседу и бродове кинеске производње неће допринети препороду америчке бродоградње, већ да представља политичко позориште намењеног за конзумацију унутар самих САД.

По њима, то је перформанс који треба да покаже да председник Трамп ради на испуњењу свог предизборног обећања о реиндустријализацији и повећању запошљавања у производном сектору, а који ће заправо додатно поскупети увоз робе и повисити трошкове рада америчких бродских компанија. Поврх тога, он ће кинеским предузећима дати нови стимуланс да муштерије за своју робу траже међу земљама АСЕАН-а, централне Азије, Блиског истока, Африке и латинске Америке.

Критичари такође сматрају да је реч о апсурдној политици која ће даље учврстити уверење у међународној заједници да Вашингтон нема намеру да трговину врши по принципу обостране користи, већ да својим једностраним, провокативним потезима намерава да повреди конкуренте у тржишној утакмици.

Коментатори у источној Азији оцењују и да овим поступком Вашингтон још једном показује да верује како за њега не постоје правила, те да може да наметне какав год трговински или економски режим жели како би добио оно што жели, у овом случају - већи удео у светској бродоградњи и више новца за владине трезоре.

Иначе, када је реч о тржишном колачу, Кина по броју нових и већ постојећих наруџби за изградњу бродова предводи планету са чак 50 одсто удела на светском тржишту. Она је у протеклих пар деценија претекла Јапан и Јужну Кореју у бродоградњи пре свега захваљујући огромној домаћој потражњи за теретним пловилима (јер је она највећи светски извозник робе), као и захваљујући врло снажној индустрији гвожђа и челика, те жестокој домаћој конкуренцији која доприноси паду цена и технолошким иновацијама.