Споразум о новим царинама доноси горчину и Јапану и САД

Након закључења договора о новим Трамповим царинама 22. јула, који поред глоба за јапанске производе предвиђа и крупна улагања Токија у америчку привреду у укупном износу од 550 милијарди долара, јапанску јавност озбиљно је увредио коментар једног од америчких преговарача, министра финансија Скота Бесента.

Он је изјавио телевизији "Фокс" да ће на крају сваког тромесечја бити проверавано да ли Јапан извршава обећања дата током преговора и да ће, у случају да се оцени да он то не чини, секторске царине на аутомобиле и делове и тзв. "реципрочне царине" на остале производе, које су договором умањене на 15 процената, бити сместа враћене на 25 одсто.

Преглед реакција јапанских грађана на интернету открива велико незадовољство и горчину. Они не само што истичу да је увођење царина само по себи нешто што пријатељски настројена нација не би учинила и да је Бесентова изјава проста претња, већ чак позивају своју државу да се ослободи америчких државних обвезница, које поседује у укупној вередности од 1,1 билион (1.100 милијарди) долара, и тако директно проузрокује штету америчкој економији. Они блажи траже од своје владе да смањи зависност Јапана од америчког тржишта и тежиште у спољној трговини пребаци на ЕУ, Аустралију, Канаду и друге земље.

Разлике у схватању споразума

Јапан је у прошле две године остварио суфицит у робној размени са САД од 62, односно, 68 милијарди долара. Далекоисточна царевина прошле године је извезла око 4.300 различитих артикала, а највећи удео су заузели аутомобили - чак 28 посто. Када се томе додају и делови за возила, аутомобилска индустрија учествује у извозу у САД са читавих 33 одсто.

Политичко руководство и поједини економисти у Токију у првим реакцијама на закључење договора са САД изразили су релативно олакшање, будући да су неке од по њих најштетнијих царина сведене на донекле подношљив ниво. Тиме је, нарочито битно, спасен приступ јапанске аутомобилске индустрије свом највећем тржишту.

У Земљи излазећег сунца сада, међутим, медији истичу да постигнути договор није онакав каквим га је приказао амерички председник Доналд Трамп у својим објавама на друштвеним медијима.

Наиме, он и његови сарадници говоре да ће Јапан инвестирати чак 550 милијарди долара у америчку привреду и тако допринети њеном препороду, те да ће САД пожњети чак 90 одсто профита генерисаног тим улагањима.

У Токију, међутим, кажу да та цифра обухвата не само директне инвестиције јапанских компанија у производњу лекова, полупроводника и другог у САД, већ и давање банкарских зајмова, те да је реч о оквирној суми која не мора бити реализована ако се кредити америчким предузећима из неког разлога не доделе. 

Такође, у САД тврде да се у склопу споразума Токио обавезао и да повећа куповину наоружања за неколико милијарди долара годишње, док у Јапану сматрају да о оружју ништа није одлучено, већ да је оно само било поменуто као једна од могућности за смањење америчког дефицита у билатералној трговинској размени.

Даље, амерички извори говоре о повећању јапанског увоза приринча из САД за 75 посто, док у острвској држави, чини се, сматрају да није уговорен тачан износ тог повећања и да је стога јапанска влада слободна да одлучи колико ће он износити.

Разлике у тумачењу врло лако могу да опстану још извесно време, јер није израђен званични документ којим се прецизира садржај договора.

Медији у Јапану јављају да још увек ништа није потписано ни када су у питању неколико недеља раније окончани преговори САД и Вијетнама, односно, САД и Филипина.

Колико збрзано и непрофесионално су вођени преговори сведочи и чињеница да није ни прецизирано када ће ступити на снагу договорена поштеда, односно, умањење царина за Јапан - у влади у Токију верују, од првог августа.

Велика иронија

Међутим, још веће незадовољство, па и страх, парадоксално и иронично, у овом тренутку осећају у америчкој аутомобилској индустрији.

Разлог је то што домаћи произвођачи "Џенерал Моторс", "Форд" и "Стилантис" увозе велике количине делова, али и до 40 па и 50 одсто финализованих производа из Канаде и нарочито Мексика, где су трошкови производње, укључујући ту и радну снагу, много јефтинији.

Проблем је то што су ове две земље изложене дејству скеторских царина за аутомобиле и делове у висини од 25 процената, док су Јапанци сада на 15 одсто, што им даје осетну предност у односу на америчке произвођаче које су нове Трампове царине требале да заштите.

Порука америчких руководилаца је да је реч о "врло лошем договору", и мада то не казују отворено, да је амерички државни врх неорганизован и преговоре врши збрда-здола, не водећи рачуна о синхронизацији.

Љути су и раднички синдикати у САД који критикују договор Трампове администрације са Јапаном као неефикасан у смислу да неће допринети отварању нових радних места у њиховој земљи, јер су царине од 15 одсто исувише ниске да би стимулисале јапанске компаније да одреше кесу и инвестирају велике своте у подизање фабрика у САД.

Они су, чини се, у праву јер и јапански економисти говоре исто. Управо у томе лежи и задовољство јапанске владе и аутомобилске индустрије разговорима - мада ће ове друге нове Трампове царине коштати око десет милијарди долара годишње, оне су таквог нивоа да не захтевају селидбу постројења из Јапана јер могу бити апсорбоване унапређењем продуктивности, повећањем производње у јапанским фабрикама на америчком тлу, слањем више јефитинијих модела на продају у САД и мањом редукцијом цена аутомобила у јенима где је то могуће.

Покрети у Јапану

У Јапану представници владе, укључујући ту и премијера Шигеруа Ишибу, већ су извршили прве консултације са вођама опозиционих партија и руководиоцима крупних предузећа од којих се очекују да, уз помоћ владе, учествују у крупним инвестицијама у америчку привреду.

Мада неки страни аналитичари тврде да председник Трамп није постигао ништа ново и суштинско, јер ће Јапанци, као и увек до сада, доларе зарађене у трговини са САД просто претварати у власништво над америчким државним обвезницама, некретнинама и деоницама, што их неће превише погодити, чини се, да ће за споразумом предвиђене инвестиције највећи део капитала ипак ићи из самог Јапана.

Ово стога што ће носиоци посебно крупних улагања бити јапанске компаније из области енергетике, фармацеутике и трговине пољопривредним производима, банке и влада, а не, рецимо, аутомобилска индустрија, која највише профитира у размени са САД.

Тај нови присилни инвестициони терет, у комбинацији са оним који долази од самих царина, сигурно није нешто што би се могло очекивати од блиског војно-политичког савезника.

Озбиљно узрдмано поверење у САД резултираће у настојању Токија да умањи своју економску зависност од њих.

Један од раних наговештаја у вези тога је и редовни самит Јапан-ЕУ одржан 23. јула, дан након постизања договора између Трампове и Ишибине владе.

На том састанку Токио и Брисел су се између осталог сагласили да су неке од вредности које деле слободна и фер трговина, те да треба да ојачају међусобну робну размену у складу са правилима Светске трговинске организације.