Сингапур после избора – шта су грађани одлучили у време трговинског рата Кине и САД

Партија народног деловања (ПАП), која постоји 71 годину и власт у Сингапуру држи још од 1959. године када је тај град био у склопу британске Малезије, убедљиво је победила на парламентарним изборима одржаним у првој недељи маја, одневши укуно 65 посто гласова.

ПАП сада има чак 87 од укупно 99 фотеља у парламенту - преосталих 12 припада опозиционој Радничкој партији.

Гласачи се определили за њима добро познате?

Домаћи и страни аналитичари се слажу у оцени да су се сингапурски гласачи, у условима велике неизвесности изазваним технолошким и трговинским ратом између САД и НР Кине, практично изјаснили против промена, односно, определили за сигурност и за њима добро познату партију, која је од неразвијеног обалског насеља које је стекло пуну независност 1965. године направила "економског тигра" и једну од најбогатијих држава и земаља са најобразованијим становнишвом на свету. Једноставно речено, кажу новинари у региону, сингапурски грађани су били мишљења да не треба поправљати систем који добро ради.

Међутим, поједине опозиционе фигуре се не слажу са том тврдњом и заступају становиште да гласачи у Сингапуру заправо желе промене, али пошто све теже живе, да их је на страну владајуће партије привукло управо то што је она у протеклих годину и по дана у појединим деловима града делила по врећу пиринча и флашу уља за по само један сингапурски долар. Односно, ако су се гласачи определили против промена, то није зато што су се навикли на владајућу партију и осећају се сигурни под њеним окриљем, већ зато што се плаше новина јер су на ивици егзистенције.

И заиста, оно што већ пуно година узнемирава становнике Сингапура су изузетно високи трошкови живота - проблем који се последњих година погоршава због растуће инфлације. Владајућа партија настојала да ублажи те проблеме разним врстама давања за младе брачне парове, становање и слично.

Неприкосновени владари

Ту прилагодљиву странку, која важи за узор када су у питању планско и мудро управљање државом, неки домаћи опозиционари и западни новинари и невладине организације оптужују за ускраћивање слободе штампе и политичког окупљања, односно, за гушење медијске критике кроз подношење тужби и наплату новчаних казни.

Упркос томе (или баш захваљујући томе) што влада већ 66 година, ПАП је на изборима одржаним почетком овог месеца у чак десет од укупно 33 изборне јединице освојила по најмање 75 одсто гласова, што указује на велико поверење које ужива међу гласачима.
Треба рећи и да је она била једина странка која је успела да истакне своје кандидате у свим изборним јединицама.

Први успех новог премијера

У Сингапуру, где традиционално, премијери остају на функцији просечно по двадесетак година, то су били први избори на које је владајућа партија изашла под вођством новог генералног секретара и премијера Лоренса Вонга.

Он је пред изборе упозорио чланство своје странке на опасност од окоштавања и самозадовољства и они су, чини се, то упозорење озбиљно схватили, јер је ПАП успео не само да порази највећу опозициону Радничку партију, већ и да онемогући улазак у парламент Сингапурске народне партије, Народне алијансе за реформе и других мањих партија и независних кандидата.

Премијер Вонг, у обраћању новинарима и јавности, протумачио је победу своје странке као јасан сигнал стабилности и поверења у владу и додао ће тај резултат мотивисати његову партију и њега лично да још преданије раде за добробит свег становништва државе.

Он је нагласио да су избори били важни, јер су их с пажњом пратили страни медији, инвеститори и владе.

Просперитет захваљујући цветању слободне трговине и регионалној политичкој стабилности

Та снажна свест о страним погледима на домаће изборе није за чуђење јер сингапурска економија, због релативно мале популације и узане државне територије, у огромној мери зависи од међународних економских токова и спољнополитичке ситуације. Наиме, највећи инвеститор у сингапурску економију су САД, које су и највећи спољнотрговински партнер града државе на ивици Малајског полуострва када су у питању услуге, док то место, када је у питању роба, заузима Кина.

Иако је амерички председник Доналд Трамп против Сингапура увео ниске царине од само 10 процената јер тај град са мешаним кинеским, малајским и индијским становништвом има дефицит у трговини са САД, Трампове високе тарифе у односу на друге државе и економско трвење између две велике силе су погубни за Сингапур јер његова предузећа учествују у доради, склапању и даљњем извозу кинеских производа, те заступају америчке фирме на тржишту југоисточне Азије, па и Кине.

Односно, Сингапур као важан саобраћајни чвор (друга највећа лука по количини промета на свету) и крупни регионални финансијски центар, живи од међународне трговине и саобраћаја - од динамичне међународне размене роба и услуга и слободног кретања капитала.

Отуд, његови политичари, пословни људи и обични грађани страхују да би растући протекционизам и отклон од принципа слободне трговине могли да се драстично одразе на запошљавање и животни стандард у њиховој држави. (Она, иначе, дуго година има највиши или други највиши бруто друштвени производ по паритету куповне моћи по глави становника на свету).

Тај осећај неизвесности и анксиозност везана за будућност, многи у Азији сматрају, управо су оно што је сингапурске гласаче поново гурнуло у загрљај њихове владајуће партије, која је показала завидно стрпљење и вештину у руковођењу земљом у протеклих шест деценија и успела да преброди велике изазове као што су били азијска финансијска криза 1997, Лиман шок и светска финансијска криза 2008, те пандемија новог корона вируса 2020.