Европски избори – битка за превласт између пет кризних гласачких племена

Европски гласачи, уочи јунских избора за Европски парламент (ЕП), више нису традиционално подељени на левицу и десницу, или оне који су за останак или излазак из Уније, већ на "пет племена" изразито сукобљених интереса, указује истраживање Европског савета за спољне послове (ЕЦФР).

Извештај "Сопствена криза: Политика трауме у европској изборној години" сугерише да је пет племена, заправо, груписање гласачког тела око пет великих криза које су утицале на животе бирача последњих година – климатске промене, миграције, коронавирус, глобална економска криза и рат у Украјини.

Аутори тврде да су кризе погодиле скоро сваку од европских земаља, иако у различитом интезитету, због чега су их Европљани доживели као егзистенцијалну претњу. Уједно, ниједно од пет питања око којих се гласачи деле није окончано.

Промена курса – од европског пројекта до решавања хитних питања

Коаутор студије и директор истраживачког центра ЕЦФР-а Марк Леонард каже да је на изборима за ЕП 2019. спор био између популиста са идејом напуштања европских интеграција и партија које су инсистирале на очувању пројекта ЕУ након ере Брегзита и Доналда Трампа на месту председника Сједињених Држава.

"Овог пута, вероватно је да ће то бити надметање између супротстављених страхова од пораста температуре, избеглица, инфлације и војног сукоба", рекао је Леонард.

Иван Крастев из Центра за либералне стратегије каже да студија указује да се грађани ЕУ удаљавају од идеолошких веза са десницом и левицом, а да су подстакнути личним ставовима о кризама које су погодиле Европу.

Највеће европске партије ће уместо досадашњих идеја о будућности европског пројекта морати да хитно испитају и реше тренутне бриге гласача, наводе аутори истраживања.

Климатска криза и миграције – две највеће бриге европских гласача 

Одговори на климатску кризу и миграције биће два највећа мобилизатора у предизборним кампањама које ће се водити широм Европе 2024. године, као што је био случај и на холандским изборима крајем 2023.

Победник избора у Холандији је Герт Вилдерс са својом антимигрантском политиком, док је друго место припало проеколошком савезу зелених и лабуриста.

"Сукоб између ова два 'племена' је дуел две 'побуне против изумирања'. Климатски активисти страхују од изумирања људског и другог живота, док антимигрантски активисти страхују од нестанка својих нација и културног идентитета", наводи се у студији.

Гласачи који имиграцију виде као највећу кризу углавном подржавају десничарске странке као што су Национални савез у Француској или немачка Алтернатива за Немачку (АфД).

Бирачи који дају предност решавању еколошких проблема имају тенденцију да подржавају зелене или левичарске странке, попут шпанских социјалиста или пољскe левицe.

Избори у Европи и страх од Лисабона до Талина 

Поред избора за ЕП, исте теме биће кључ кампања политичара на појединим националним изборима у Европи.

Бирачи у 15 европских земаља – укључујући Португалију, Белгију, Аустрију, Литванију, Велику Британију, Русију и Хрватску – ове године излазе на биралишта на парламентарним и председничким изборима.

Међу девет држава чланица ЕУ које представљају 75 одсто становништва блока, уз Велику Британију и Швајцарску, 73,4 милиона грађана верује да су климатски проблеми најважнија криза која утиче на њихову будућност.

Нешто мањи број људи (72,8 милиона) сматра да је највећа криза изазвана коронавирусом и последицама пандемије на здравствене системе и економије држава, док је 69,3 милиона Европљана истакло економску кризу и инфлацију као главну бригу.

Да је највеће европско питање решавање мигрантске кризе определило се 58,2 милиона грађана, док је рат у Украјини најважнији за 49 милиона Европљана.

Бирачка "племена", ипак, нису равномерно распоређена – географски, по образовању или старосној граници.

Гласачи у Немачкој сматрају да је мигрантска криза најважнија са 31 одсто, док су у Француској то климатске промене (27 одсто).

У Италији и Португалији, које су биле тешко погођене финансијском кризом из 2008. и кризом еврозоне која је уследила, око 34 одсто испитаника је истакло инфлацију и растуће трошкове живота као највеће претње.

Страх због рата Русије и Украјине је највећи у земљама које су близу сукоба – Естонији (40 одсто), Пољској (31 одсто).

Старије брине мигрантска, а младе и високообразоване климатска криза

Истраживање ставова по старосној оси указују да старији као витално питање сматрају мигрантску кризу (изнад 25 одсто), док је међу високообразованима (22 одсто) и младима (24 одсто) клима најважнија.

"Овогодишњи избори за ЕП биће пре пројекције него пројекти. Свака од пет европских криза имаће много живота, али ће они живети, умрети или васкрснути у гласачкој кутији. Стога, европски избори неће бити само такмичење између левице и деснице, евроскептика и проевропљана, већ и битка за превласт између различитих кризних племена Европе", закључује се у студији.