Рат на Блиском истоку и глобална економија – чекају ли нас тешка времена

Глобална економија улази у период повећане неизвесности, упозорава Међународни монетарни фонд, а економисти оцењују да би продужени сукоби и високе цене нафте могли да успоре раст и подигну инфлацију, што ће се одразити и на Србију.

Међународни монетарни фонд упозорава да су изгледи за раст светске економије ослабили, а да би продужени сукоб на Блиском истоку и високе цене нафте могли додатно да подигну инфлацију и цене хране.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков сматра да тренутна ситуација захтева опрез.

"Сада смо у новој нормалности, где трошкови камата постају већи од војних издатака и на то морамо да се спремимо“, каже Алтипармаков.

Саво Јаковљевић из Народне банке Србије истиче да је тешко у потпуности сагледати последице.

"Идемо из кризе у кризу, а све се одразило на енергенте. Разна сценарија постоје и још је тешко проценити укупне ефекте, али се надамо да ће цена нафте пасти испод 100 долара по барелу“, наводи Јаковљевић.

Цена нафте и ограничен домет мера

Професор Економског факултета Велимир Лукић указује да тржиште нафте остаје осетљиво на политичке догађаје.

Када је рат почео, цена је нагло скочила, а тржишта реагују и на објаве на друштвеним мрежама. Чак и када би рат стао, цена се не би бар до јуна стабилизовала“, објашњава Лукић.

Додаје да су мере држава углавном и предвиђене да буду краткорочне.

У Италији су орочене на 20 дана, у Шпанији до 30. јуна, док се у Француској највећа нафтна компанија 'Тотал' обавезала да не подиже цене. То нису дугорочна решења“, истиче Лукић.

Алтипармаков упозорава да смањење акциза на дривате може имати негативне последице по буџет.

"То је краткорочна мера – ко не плати на мосту, платиће на ћуприји. Ако приходи падну, то ће се одразити на животни стандард“, упозорава Алтипармаков.

Инфлација и животни стандард под притиском

Према пројекцијама ММФ-а, инфлација би могла да достигне око 5,2 одсто, што је, како сматрају економисти, висок ниво.

“Наша процена је била 3,2 одсто у марту, а нова пројекција ће тек бити објављена. Процене ММФ-а су често засноване на универзалним параметрима који не морају да одражавају локалну ситуацију“, каже Јаковљевић.

Алтипармаков указује и на високе цене хране у Србији.

“Цене хране су на 97,5 одсто нивоа у ЕУ, што није уобичајено за земљу са нижим животним стандардом од земаља Уније“, наглашава Алтипармаков.

Инвестиције успоравају, потребан нови модел раста

Гости РТС-а указују да је уочљиво успоравање страних директних инвестиција, што је последица глобалне неизвесности.

Инвестиције су са са 5,2 милијарде евра 2024. пале на 3,5 милијарди 2025. године, што је тренд присутан у целом региону. Пословна неизвесност утиче на инвеститоре, а нова криза могла би додатно да их одврати“, наводи Јаковљевић.

Алтипармаков додаје да структура инвестиција није довољно повољна.

“Мање од 30 одсто инвестиција иде у високотехнолошке секторе, а раст у рударству не доноси значајну додату вредност за побољшање животног стандарда“, каже Алтипармаков.

Лукић истиче да је Србији и даље потребан приступ већем тржишту.

"То нам и дају страни инвеститори, али у условима кризе инверстиције се стављају на паузу, велика је неизвесност какво ће стање после свега бити“, упозорава Лукић.

Пут ка ЕУ и улагања у енергетику и ИКТ

Стручњаци се слажу да је кључ дугорочног раста у приближавању Европској унији и развоју високотехнолошких сектора.

“Бугарска и Румунија су пре 25 година имале сличан ниво животног стандарда као Србија, а данас имају за трећину, односно половину више. Пољска је достигла стандард Јапана. Кључно је питање како ћемо стићи до чланства у ЕУ. И Црна Гора је почела да нас оставља иза“, указује Алтипармаков.

Јаковљевић наводи да је ИКТ сектор већ значајан део економије. “Учешће ИКТ-а у БДП-у је скоро 10 одсто, а извоз је достигао 4,5 милијарде евра“, истиче Јаковљевић.

Лукић закључује да ће улагања у енергетику, нарочито обновљиве изтворе енергије и нове технологије бити кључна.

“Потребно је инвестирати у чисте изворе енергије и пратити трендове ЕУ која припрема смањење пореза на инвестиције у обновљиве изворе. Пошто градимо дата центре који су велики потрошачи струје то управо захтева улагања у чисте енергије“, каже Лукић.