Берлин се одриче три табуа, а има нови мото и заштитни знак

За четири дана палицу на челу Савета Европске уније од Загреба преузима Берлин. На стотине хиљада живота, ограничена слобода кретања, затворене границе – то су, у најкраћем, последња четири месеца европске породице током пандемије коронавируса. Отуда и не чуди мото тринаестог немачког председавања Унији – "Заједно. Учинити Европу поново јаком".

"Желимо та очекивања да оправдамо тиме што ћемо се залагати да сви заједно добро изађемо из кризе и да се сви у Европи припремимо за будућност", истиче немачка канцеларка Ангела Меркел.

Осим слогана, Берлин има и заштитни знак, траку немачког математичара Аугуста Фердинанда Мебијуса.

Он симболизује јединство и повезаност и у њему се чита порука Берлина земљама чланицама - одговор на последице пандемије, за аналитичаре, први на немачкој агенди.

Виде и срећу што је баш сада Немачка на челу Савета Уније. Немачка је, подсећају, не само највећа и економски најснажнија држава чланица већ и њен неформални лидер.

Извршни уредник Јуропијан Вестерн Балканса Никола Буразер подсећа да је на почетку пандемије доста било речи о томе да не постоји солидарност међу државама чланицама када је у питању помоћ везана за пандемију.

"Такође, сада видимо да постоји и одређени проблем када је у питању солидарност око санирања економских последица пандемије и то ће свакако за Немачку бити најважније питање", указује Буразер.

Борба за морал

Зарад економског спасавања Уније или њеног распада морала је, кажу познаваоци прилика у Берлину, да одбаци три табуа у односу на Унију.

Немачка је годинама била тзв. невољни хегемон који није волео да се његова моћ у ЕУ види, а други табу се односи на политику зједничког незадуживања на нивоу ЕУ, каже Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Берлина.

Како је указао, Немачка је то погазила и не самo што је прихватила заједнички спасилачки фонд за земље које су погођене коронавирусом него је прихватила да се заједнички финисирају.

"Трећи табу је политика штедње која је деценијама била заштитни знак Немачке и Мерколова је одустала и од те политике", наводи Радичевић.

О пријему нових чланица 

Пандемија је истиснула многа питања, укључујући унутрашњу рефорему ЕУ од које зависи и проширење на Западни Балкан.

Ипак, председавње пружа могућност да државе чланице наметну одређене теме. У прошлости је за пријем нових чланица највише била заинтересована Немачка.

"Видели смо да су државе које су раније председавале као што су Румунија, Бугарска, или сада Хрватска, заиста учиниле доста да се ова тема нађе на дневном реду ЕУ", наглашава извршни уредник Јуропијан Вестерн Балканса.

Подсећа да су организовани самити на нивоу шефова држава који су били тумачени као сигнал да је проширење заиста важно за ЕУ.

"Међутим, са друге стране смо такође видели да су ове веће утицајније чланице те од којих ће зависити да ли ће то да значи зелено светло и охрабрење за питање проширења", напомиње Никола Буразер.

Каква се као привремени домаћин показала Немачка, видеће се на крају године, када ће ротирајуће председавање преузети Португалија, па Словенија.

Многи га карактеришу као тројно председавање. Берлин је са њима договорио тешњу сарадњу на програму који ће важити наредних 18 месеци.