Израел после избора без јасне већине – коалиција са арапским странкама или нови излазак на биралишта

Блок окупљен око Бенјамина Нетанјахуа освојио је 53 мандата, док опозициони блок предвођен Гадијем Ајзенкотом има 48 посланика. За већину у Кнесету потребно је 61 место, па би 19 мандата арапских странака могло да буде пресудно за формирање нове владе. Виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић каже за РТС да су нови избори тренутно извеснији од договора о владајућој коалицији.

Будући да ни власт ни опозиција на изборима у Израелу нису освојиле већину мандата у парламенту, тас на ваги могле би да буду арапске партије које су оствариле рекордан резултат.

Дубоке поделе отежавају формирање владе

Шест дана после избора, преговори о формирању владе воде се иза затворених врата, док присталице супротстављених политичких блокова протестима покушавају да утичу на исход.

У Тел Авиву су присталице блока окупљеног око Гадија Ајзенкота затражиле формирање владе уз подршку арапских странака, док су на контрамитингу присталице Нетанјахуа подржале наставак десничарске политике.

Према речима репортерке РТС-а Јелене Терзић, поделе у израелском друштву додатно су продубљене током кампање, што отежава одустајање од предизборних обећања и постизање договора.

Председник Израела Исак Херцог требало би у среду да започне консултације са представницима странака и потом повери мандат за састав владе једном од посланика.

Како истиче Терзићева, преговори о формирању нове израелске владе могли би да потрају месецима, а у политичким круговима помиње се и могућност нових избора почетком следеће године.

Савковић: Нови избори извеснији

Виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић сматра да су нови избори реална могућност, јер је поверење у арапске странке ниско, а израелско друштво дубоко подељено. Подсећа да кризу нису изазвали само напади Хамаса 7. октобра 2023. године и рат у Гази, већ и незадовољство начином на који Нетанјаху управља земљом и односом његове владе према демократским принципима.

Арапске странке освојиле су рекордних 19 мандата, а њихова подршка могла би да омогући формирање владе блока за промене.

Савковић истиче да Арапи чине петину становништва Израела и да је њихова заступљеност у власти важна за функционисање либералне демократије, али и за решавање социјалних и економских проблема са којима се суочавају.

Ипак, могућност сарадње оптерећују политичке разлике и захтеви који се односе на однос према Хамасу и Хезболаху. Савковић напомиње да додатни проблем представљају ултраортодоксне странке – Шас не би учествовао у влади без Нетанјахуа, док би Уједињени јудаизам Торе могао да подржи мањинску владу опозиционог блока.

Одговорност за напад 7. октобра и односи са Вашингтоном

Једно од кључних питања у случају промене власти било би и утврђивање одговорности за безбедносне пропусте током напада Хамаса 7. октобра 2023. године.

Ајзенкот се залаже за формирање државне комисије која би испитала околности напада, а Савковић оцењује да би то био један од приоритета његове евентуалне владе и начин суочавања са политичким наслеђем Нетанјахуа.

Када је реч о спољној политици, Савковић не очекује значајнију промену односа Израела и САД у случају смене власти. Истиче да Вашингтон остаје главни ослонац Израела, док председник Доналд Трамп и људи из његовог окружења имају значајан утицај на прилике у региону.

У међувремену, израелска влада у техничком мандату наставља да се суочава са безбедносним изазовима, док се паралелно говори о могућности наставка преговора САД и Ирана, али и о новом америчко-израелском нападу на Техеран.