Пекинг поставља радаре у Јужном кинеском мору?

На сателитским снимцима гребена Куартерон на острвима Спартли које је објавио центар са седиштем у Вашингтону види се објекат који би могао бити високофреквентни радар, као и светионик, подземни бункер, аеродром за хеликоптере и друга комуникациона опрема, преноси АФП.

Те фотографије су се појавиле само недељу дана након што су амерички званичници саопштили да је Кина распоредила ракете земља-ваздух на Парацелским острвима у северном делу Јужног кинеског мора, док тензије расту у стратешки кључном региону.

На снимцима других оближњих малих гребена које је Пекинг претворио у вештачка острва виде се објекти за које ЦСИС тврди да су, вероватно, радарски торњеви, бункери, хеликоптерски аеродроми и пристаништа.

Кина је прошле недеље потврдила да је на острво Вуди у групи Парацелских острва поставила "оружје", бранећи оно што сматра својим сувереним правом.

Портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чуњинг рекла је, одговарајући на питање о радарским инсталацијама, да је та област неспорно кинеска територија те да је Пекинг овлашћен, у складу са међународним правим, на "потребно и ограничено распоређивање одбрамбених објеката".

Кинески министар спољних послова Банг Ји данас ће у Вашингтону разговарати са државним секретаром САД Џоном Керијем, а очекује се да ће се на агенди наћи и питање радара.

"Постављањем радара високе фреквенције на гребену Куартерон значајно би се повећала способност Кине да прати поморски и ваздушни саобраћај из правца севера, из мореуза Малака и других стратешки важних канала", наводи Инцијатива за азијску поморску транспарентност при ЦСИС-у.

Директор Програма међународне безбедности на аустралијском Институту Лови Јуан Грејем каже да кинеска војска већ користи острва за праћење војног и цивилног саобраћаја електронским путем, али да ће нове радарске инсталације "многоструко унапредити те способности" и пружити Кини значајну обавештајну предност.

Жан-Пјер Кабестан са Баптистичког универзитета у Хонг Конгу објашњава да Кина настоји да развије све своје дефанзивне и офанзивне капацитете јер стреми ка регионалној превласти, при чему јој је главни циљ да примора америчке поморске и ваздухопловне снаге да "двапут размисле пре него што прокрстаре или прелете ту област".

Лин Венцћенг са тајванског националног Универзитета Сун Јат Сен наводи да је у
последње три до четири године администрација председника САД Барака Обаме постала "спремнија" да оспори права на која се Пекинг позива у Јужном кинеском мору.

Пекинг полаже праве на читаво Јужно кинеско море, којим пролази трећина светске нафте, али истоветне захтеве износи и неколико других држава које излазе на то море, као и Тајван.