Носачи авиона, мине и претње у Персијском заливу – цена мира 100 милијарди долара

Безмало 1.000 трговачких бродова заробљено је у Персијском заливу због паралелних блокада, којима Американци и Иранци, свако на свој начин, покушавају да приморају ривалски табор на уступке пред неизвесну другу рунду преговора у Исламабаду.

Додатну неизвесност у њихову будућност унели су глисери Револуционарне гарде, који су у претходна 24 часа поставили мине око кључних тачака у Ормуском теснацу, након чега је амерички председник Доналд Трамп наредио ратној морнарици да пуца на пловила која носе те мине.

Техеран је, још раније, обзнанио да нема представу где се неке од тих мина налазe, што ће додатно закомпликовати процес њиховог демонтирања, који ће, ако буде успостављен мир, трајати најмање пола године.

Глисери Револуционарне гарде, скривени у тунелима прокопаним уз иранску обалу и мине које полажу тек су део проблема са којима се суочава око 20.000 чланова посада бродова заробљених у Персијском заливу, јер их непрестано прате дронови којима две стране покушавају да контролишу саобраћај, те сада већ огромна армада америчких ратних бродова.

И "Буш" на путу ка Персијском заливу

Пентагон је ка Персијском заливу упутио трећи носач авиона, назван по старијем "Џорџу Бушу", надајући се да би више од 200 борбених авиона, 50.000 војника и петнаестак ратних бродова могло представљати фактор који ће натерати Техеран на уступке.

Иранске власти, пак, смекшавање става о будућности поморског саобраћаја кроз Ормуски теснац условљавају одмрзавањем новца, који је у безброј пакета санкција од 1979. године, заробљен у банкама широм света. Вашингтон је количину тих средстава проценио на око 100 милијарди долара, док Техеран тврди да је вредност бар десет пута већа.

Одмрзавање новца и бар ублажавање санкција, два су од укупно десет иранских услова за примирје, које ће у наредним данима министар спољних послова Абас Арагчи пренети дипломатама у Русији, Оману и пакистанској престоници Исламабаду где ће, случајно или не, током викенда допутовати и дежурни Трампови преговарачи Џаред Кушнер и Стив Виткоф.

Иран тврди да се Арагчи неће састати са Американцима, али су пакистански медији, раније у петак, најавили да ће се Кушнер и Виткоф "састати са другим иранским дипломатама".

Прошли круг преговора две стране окончан је без резултата, али је Трамп, упркос жестокој реторици, на неодређено време продужио примирје, у великој мери због притиска растућих цена енергената на светске економије.

Иран и даље снажан

Додатни елемент опреза Вашингтона крије се у чињеници да су иранске оружане снаге, упркос губицима и претходним проценама Пентагона и Тел Авива, задржале способност да озбиљно угрозе Американце.

Према новим проценама, Иранци на располагању имају половину предратног арсенала балистичких пројектила и лансирних рампи, те око 60 одсто морнарице за коју су Трамп и амерички министар рата Пит Хегсет тврдили да је збрисана са лица земље.

"Уништили смо им морнарицу, уништили смо им ратно ваздухопловство, уништили смо им лидере", рекао је Трамп у уторак.

Ко сада води Иран?

Око 13.000 америчких и нешто мање израелских ваздушних удара "преживело" је и око две трећине ратног ваздухопловства, као и хиљаде дронова, које су Иранци непрестано испаљивали на мете у државама Персијског залива, Ираку и Израелу.

Врх иранског руководства, које су Американци и Израелци збрисали у првих неколико сати рата, заменила је група људи, који су под вођством Мођтабе Хамнеија, режим који се претходно руководио верским догмама, претворили у војнички строј, дајући додатну снагу Револуционарној гарди.

Тој формацији приписује се и одлука да Иран, док траје америчка блокада, неће преговарати о миру, упркос супротним ставовима председника Масуда Пезешкијана и министра спољних послова.

Такав развој ситуације, у време Алија Хамнеија, једноставно није био могућ, јер је Револуционарна гарда, упркос моћи, ипак полагала рачуне врховном верском лидеру, који је и доносио коначне одлуке.

У новом Ирану, како се чини, кључне одлуке доносе генерали, па су аналитичари систем у овој држави назвали "Исламска револуција 3.0", настао после оних које су предводили ајатоласи Руколах Хомеини и његов наследник, Али Хамнеи.

На тај начин пропала је америчка идеја да би се, у том тренутку, ослабљени режим у Техерану могао напросто распасти под теретом бомби и економске кризе, те да би земљом могли завладати политичари спремнији на какав договор са Вашингтоном.