"Државама Западног Балкана неопходна помоћ око избеглица"

Кундерс је, после незваничне расправе о избегличкој кризи и размене мишљења министара ЕУ с колегама из Турске, Србије, Македоније и Албаније, нагласио да је било важно заједнички размотрити како зауставити кризу "зато што забринутост због управљања границама расте".

На завршетку заседања Кундерс је упозорио да прети опасност да се настави с једностраним мерама постављања ограда, ограничавања броја уласка и враћања придошлица.

Званичници ЕУ опоменули су Турску да не затвара границе за избеглице, с обзиром на то да је на хиљаде њих избегло из Алепа. Око 35.000 Сиријаца на граници чека да уђе у Турску.  

Висока представница ЕУ Федерика Могерини је новинарима рекла да су шефови дипломатија ЕУ једногласно заузели став да је сад последњи час да се у потпуности спроведу све одлуке и мере које је је ЕУ прошле године усвојила да би заустави неконтролисани масовни прилив имиграната, да се заштите спољне границе Европе и да се разлучи јасно ко су избеглице, а ко мигранти без права на азил који морају да се врате у земље порекла.

"Важно је да су шефови дипломатија ЕУ с колегама из држава кандидата за чланство у ЕУ обавили суштаствену размену мишљења о управљању избегличком кризом, за коју делимо одговорност и зато морамо заједно наћи решења, јер, иначе, нећемо моћи уопште да нађемо излаз", истакла је Могерини.

Висока представница ЕУ је рекла да је то снажна порука упућена унутар и изван ЕУ, будући да европска интеграција посебно земаља Западног Балкана и Турске има додату вредност сама по себи, јер су потребне заједничке политике и оруђа да би се ухватили у коштац с догађајима који се тичу свих.

"Ми смо", како је напоменула, "на истом континенту, на истом броду, а заједнички став свих министара је био да сад морају да се спроведу у потпуности и сви елементи одлука и мера које је ЕУ усвојила прошле године".

На питање новинара у којој мери од многих чланица ЕУ критиковане грчке власти раде на обећаном постављању контролних пунктова и обезбеђењу поморске границе ЕУ према Турској, Могерини је објаснила да су грчки министри иностраних послова и одбране у Амстердаму обећали да ће све учинии да се то што пре постигне.

Они су се, додала је, жалили да немају довољну логистичку помоћ ЕУ и указали на огромне проблеме заустављања миграната на веома дугој и веома разуђеној обалној и острвској граници.

Могерини је навела и да је ЕУ већ из буџета спремила милијарду од три милијарде евра подршке Турској и да очекује да турске власти, које су то поново обећале, учине опипљиве кораке да зауставе пролазак миграната, сарађују с европским граничним властима и разбију моћне мреже кријумчара на турској територији.

Федерика Могерини је додала да власти у Анкари већ спроводе неке елементе акционог плана ЕУ-Турска.

"Ако Грчка није спремна или способна да заштити Шенген зону и не прихвата помоћ од ЕУ, онда нам је потребна друга одбрамбена линија, а то су очигледно Македонија и Бугарска", рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто на данашњем састанку.

Шеф пољске дипломатије Витолд Вашчиковски изјавио је да би Пољска требало да повуче своје полицајце с Косова и пошаље их у Македонију да помогну у заштити границе с Грчком пред избегличким таласом.

"Пољска је већ послала помоћ у Словенију. Треба размотрити да ли постоји потреба да наши полицајци у овом тренутку буду на Косову и да ли би вредело да се пребаце на неку од европских граница за коју се заиста треба побринути", рекао је Вашчиковски након неформалног заседања шефова дипломатија чланица Европске уније у Амстердаму, јавља пољска приватна телевизија Полсат.

Вашчиковски је пољским новинарима рекао да је Македонија затражила помоћ од Пољске.

Пољски министар иностраних послова оптужио је Русију да су њени појачани ваздушни удари око Алепа покренули нови избеглички талас из Сирије ка Турској.

Македонски министар иностраних послова Никола Попоски за пољске медије додао је да су три преостале чланице Вишеградске групе, Мађарска, Словачка и Чешка послале на македонске границе своје полицајце и да се нада да ћеш то учинити и Пољска.

"Потребно нам је око 350 полицајаца да појачамо граничну стражу. Има места за пољско присуство. Боље је да уложимо време, енергију и људе у заштиту границе него да се мучимо да проблемом када су ти људи већ у Хамбургу", истакао је Попоски, јавља пољска телевизија ТВН24.

Ковач: Потребно европско решење за феномен миграната

Хрватски министар спољних послова Миро Ковач рекао је да Хрватска подржава идеју јачања контрола на граници између Грчке и Македоније, што може бити дугорочно одрживо решење ако Грчка није у стању да контролише своју границу с Турском, али да је за то потребна сагласност свих земаља чланица ЕУ.

"Ми ћемо се заузети за јачање контроле границе између Македоније и Грчке. Председник наше владе прихватио је идеју словеначког премијера Мире Церара и на том плану требамо даљу сарадњу", изјавио је Ковач након завршетка неформалног састанка шефова дипломатија земаља чланица ЕУ у Амстердаму, на којем је главна тема била избегличка криза.

Каже да ће садашње решење у којем је Хрватска само транзитна земља за пролаз избеглица функционисати само дотле док велике земље, у првом реду Немачка, примају избеглице.

"Нама је потребан европски приступ, европско решење и ми у ЕУ морамо добро размислити о томе какви у будућности желимо бити према феномену миграната, колико миграната ЕУ може примити и где би они били. Оно што је за Хрватску важно јесте да је она транзитна земља и као таква функционира. Већ сам јуче рекао да Хрватска неће бити сабирни центар", рекао је Ковач.

Што се тиче јачања контроле на македонско-грчкој граници, Ковач је рекао да Хрватска на то гледа са симпатијама, али да је за то потребна одлука свих земаља чланица.

"То решење мора бити европског карактера, морамо се око тога сви сложити јер није довољно да то хоће само Хрватска, Словенија и Мађарска. Морамо сви у ЕУ хтети и донети ту одлуку и тек онда она има смисла. То може бити прихватљива алтернатива ако Грчка не може контролисати своје границе", рекао је Ковач.

Упитан колико је велики ризик да се у случају затварања границе између Македоније и Грчке избеглице упуте према Албанији и даље, преко Црне Горе и Хрватске, према северу Европе, он је рекао да то није изгледан сценарио.

"За сада не видимо да је тај сценарио реалан. У овом тренутку добро функционише полицијска сарадња. Ако бисмо кренули у заштиту спољних граница, у овом случају између Македоније и Грчке, онда би ту границу осигуравале не само хрватске полицијске снаге, него и полиција из других европских земаља и онда бисмо постигли дугорочно одржив приступ", рекао је Ковач.