Колико су старе сорте семена важне за очување квалитета хране?

У времену климатских промена и све веће зависности од индустријске производње хране, стручњаци кажу да је очување старих сорти семена важно за стабилност система хране који без разноврсности може бити озбиљно угрожен. Док се у свету семена старих сорти чувају у специјалним банкама, у Србији се ова пракса све више ослања на локални ниво.

Према проценама, у последњих сто година изгубљено је више од три четвртине биљне генетске разноврсности. Због тога се старе сорте данас поново препознају као важан ресурс - не само за очување квалитета хране, већ и за отпорност у условима климатских промена. Једна од ретких локалних банки семена у Србији налази се у Сомбору, где су већ постигнути конкретни резултати - међу њима и очување и поновно увођење у производњу старе сорте паприке сомборке и неколико старих сорти мака.

“Сведоци смо све веће глобализације генерално друштва, економије, то се наравно дешава и у пољопривреди, и велике фирме имају интерес да оно што су селекционисали, што је њихово семе, продају на тржишту. Оно што тржиште опет, с друге стране, тражи неумитно је да буде што већи принос, а оно што се нажалост губи у тој трци за профит, то је збиља и квалитет и укус”, наводи Зоран Боц, саветодавац Пољопривредне стручне службе Сомбор.

Сличан модел, али кроз образовни систем, развија и Пољопривредна школа „Вршац". Искуство су већ стекли кроз пројекат „Опасуљи се", где су ученици први пут прошли цео процес.

“Деца су кроз овај пројекат прошла читав пут од семена до новог семена и оно што је битно, закључили су да од једног зрна могу да добију много више, што значи да могу да га размножавају и да нађу начин да сачувају ону сорту која њима највише одговара”, каже Ана Месарош, професор у Пољопривредној школи Вршац.

Осим очувања, старе сорте имају важну улогу и у стварању нових - јер представљају генетску основу за отпорније и прилагођеније хибриде.

“Оне су врло важне зато што имају јако добру генетику, ми можемо укрштањем да побољшамо особине нових сорти и да аклиматизујемо те нове сорте на наше услове који погодују нашој земљи и наравно овом региону”,каже Ђорђе Брекић, професор у Пољопривредној школи Вршац.

Након додатне стручне обуке, у Вршцу сада планирају и наредни корак - излазак на терен и систематско прикупљање семена из локалних средина.

“Имамо намеру да на јесен, односно по завршетку сезоне, идемо у села око Вршца и у самом Вршцу, такозване мисије сакупљачке, да сакупљамо семена како старих сорти, тако и семена нека која су заступљена овај у тим регионима, како бисмо прикупљали и доносили код нас у школу где бисмо направили једну такозвану локалну банку семена”, наводи Немања Јелисавчић, професор у Пољопривредној школи Вршац.

У времену када климатске промене већ мењају оно што можемо да произведемо, питање семена постаје питање опстанка. Зато оно што данас сачувамо у малим, локалним банкама - сутра може одлучити шта ће бити на нашим њивама и трпезама.